Жене више воле Обаму

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Кад би у Америци данас гласале само жене, Барак Обама би до ногу потукао свог највероватнијег изазивача на председничким изборима Мита Ромнија. Однос освојених гласова био би 54 према 36 у корист садашњег председника, а на штету бившег гувернера Масачусетса.

Захваљујући томе, повећана је предност Обаме у целом бирачком телу: 51:42.

Ово је резултат истраживања које су заједнички спровели Галуп и високотиражни (око два милиона примерака) дневник „Ју Ес тудеј”. Сличне налазе дала су и нека друга сондирања расположења америчких бирача: проценти се унеколико разликују, али је Обамина предност у свим случајевима убедљива.

Да ли је ово заслуга Обамином несумњивог шарма (и недостатак истог код његовог изазивача)? Или се жене, као и мушкарци, ипак опредељују према политичким програмима?

По свему судећи, реч је и о једном и о другом, при чему је очигледно да ће Мит Ромни, ако, као што се у овом моменту чини извесним, добије председничку номинацију Републиканске партије, имати проблем са лепшом половином бирача.

Најновије Галупово истраживање је нарочито непријатно за републиканце, јер показује да ће жене у већини гласати за Обаму у такозваним клатно државама, онима чији бирачи нису превлађујуће ни „црвени” (републиканци) ни „плави” (демократе) већ се опредељују за личност кандидата и његов програм. Пошто је однос „црвених” и „плавих” на нивоу целе Америке углавном изједначен, у тим„љубичастим” (боја која се добија кад се помешају црвена и плава) државама – Охајо, Конектикат, Индијана, Њујорк, Флорида, Њу Џерси и још неке, има их укупно 12– воде се главне битке и одлучује о победнику.

На председничким изборима жене ће у сваком случају бити кључни блок гласача. Оне су у новембру 2008. превагнуле да Обама порази Џона Мекејна, освојивши 70 одсто гласова (неудатих) жена. Из те кампање остала је запамћена песма „Заљубила сам се у Обаму”, која је била велики хит на Јутјубу. Овде је иначе правило да кад демократе не добију већину женских гласова – губе изборе.

Незавидној ситуацији у којој се у овом погледу нашао Ромни кумовала је чињеница да је најконзервативније крило републиканаца последњих месеци на дневни ред ставило својеврсни „рат против жена”, покрећући питање права на абортус и агитујући да се средства за контролу рађања изузму из полиса здравственог осигурања које послодавци обезбеђују запосленима.

То је у једном моменту добило и елементе праве хистерије, када је, например, међу конзервативцима популарни радио-водитељ Раш Лимбо једну студенткињу која је о контрацепцији желела да сведочи пред сенатом назвао „дрољом”, док је један финансијер кампање Рика Санторума, друштвено најконзервативнијег Ромнијевог ривала за номинацију, сугерирао да „цуре” трудноће могу да спречавају „таблетом аспирина између колена”.

У Вирџинији, држави суседу Вашингтона, гувернер републиканац је подржао локални закон по коме жене које траже абортус морај да обаве вагинални ултразвучни преглед. Од тога је додуше касније одустао, али је слична мера још на дневном реду у Охају, Тексасу и Тенесију.

Права жена на лични избор кад је реч о њиховој интими тако су постала и врућа политичка тема, при чему је либерални део Америке републиканце оптужио да „сат желе да врате уназад”.

Свестан да има проблем, Ромни настоји да га амортизује уз помоћ супруге Ен, али, према оцени блогерке либералног „Њујоркер” магазина, „његов проблем је што мисли да супруга може да реши његов проблем са женама”.

Коментатор „Волстрит џорнала”, наклоњеног републиканцима, сматра пак да је Ромнијева немогућност да изазове ентузијазам код жена део његовог општег проблема – да не подстиче ентузијазам генерално.

М. Мишић