„Шпијуни” посвађали Берлин и Берн

У Швајцарској је расписана потерница за тројицом начелника финансијске управе покрајине Северна Рајна-Вестфалија. Двојица шефова ресора финансијске полиције и управник у рангу директора покрајинске владе – имена нису званично саопштена – терете се за привредну шпијунажу у Швајцарској и подривање Закона о анонимности улога и депозита у тамошњим банкама, саопштио је савезни јавни тужилац у Берну Михаел Лаубер.

Оптужени не поричу да су у фебруару 2010. године откупили компакт-диск с илегално прикупљеним подацима о немачким власницима рачуна у швајцарским банкама за суму од 2,5 милиона евра. У лавини накнадних уплата пореза, које ослобађају од кривичног гоњења, дужници су уплатили преко три стотине милиона евра на рачуне министарства финансија.

По слову немачког закона, крађа података била би легална да је (само) реч о откупу понуђених података. Индиције и доказни материјал, међутим, терете тројицу немачких званичника да су наручили крађу, што по законима Швајцарске и Немачке представља тешко кривично дело.

Вест о расписивању потернице потврдили су надлежни органи у Немачкој, а министар финансија Северне Рајне-Вестфалије Норберт Валтер-Борјанс затражио је од немачког правосуђа да покрене истрагу против швајцарских банкара, због саучешћа у утаји пореза у Немачкој. Упутио је и писмени захтев канцеларији немачког председника Јоахима Гаука, захтевајући да се тројици званичника с швајцарске потернице додели Савезни орден за заслуге.

У Берлину се истиче да се министар Валтер-Борјанс залаже за оптужене не би ли спасао себе. Сматра се врховним налогодавцем акције отуђивања поверљивих података из швајцарских банака. То је потврдио и швајцарски савезни тужилац Лаубер, истакавши да се о улози покрајинског министра води предистрага.

Аналитичари сматрају да би швајцарско-немачка афера била сврстана у домен оне привредне шпијунаже која се толерише све док се не укаже политичка потреба за обелодањивањем. Тим пре што је позадина сучељавања обојена политичким бојама: Швајцарска и Немачка годинама се нагађају око билатералног споразума којим би била очувана анонимност улога на рачунима у Швајцарској, док би Немачка, истовремено, била обештећена уплатама швајцарских банака у име њихових анонимних клијената.

У међувремену, савезни министар финансија Волфганг Шојбле затражио је разумевање за швајцарски (ис)корак.

„Легитимно је да суверена Швајцарска брани своје интересе...”, рекао је демохришћанин Шојбле, приклонивши се Швајцарцима, не би ли дискредитовао покрајинског колегу, социјалдемократу Валтер-Боријанса уочи, за обе стране, судбоносних покрајинских избора у Северној Рајни-Вестфалији.

Извесно, реч би била о зачкољицама с политичком позадином, да надметања немачких порезника и швајцарских банкара нису у сенци трагичне смрти кључног сведока. Сведочење Аустријанца Волфганга У. – који је доставио податке швајцарских банака Немцима – да су немачки службеници наручили крађу, повукло би за собом истрагу, извесно и осуду немачких службеника и покрајинског министра Валтер-Борјанса. Међутим, сведок се под неразјашњеним околностима обесио у истражном затвору.

Милош Казимировић