Фарма по данском рецепту

Сечањ – Фарма свиња у Сечњу, по капацитетима једна од највећих у Србији, опет је на новом почетку. Товилиште изграђено пре готово три деценије пролазило је кроз разне етапе, доживљавало узлете и падове, али су „блистави” планови о великој фабрици хране „којој је због сировинског изобиља баш овде место”, мање више завршавали на добронамерним покушајима. Овај пут су се појавили инвеститори који су стартовали с високих позиција. Кренули су са намером да фарму учине најсавременијом у овом делу Европе.

О најновијем и значајном улагању у Сечњу не говори се много. По средишту ове, за војвођанске оквире, неразвијене општине и преко ограде види се да се изводе неки велики радови, чује се да су довезене неке свиње, али нико не сме да им приђе.

– Појавио нови инвеститор. Реч је о српско-кинеском капиталу – каже за „Политику”, Зоран Илић директор и власник фирме „Массаграр”, који први пут за јавност коментарише „тајанствене” промене на великој фарми. Он каже да се о наводној тајности прича, јер је реч о посебним методама заштите сточног фонда због спречавања евентуалних зараза. Правилник за улазак посетилаца на фарму подразумева високу биосигурносну заштиту за животиње. Постоје два прстена заштите свиња које су у карантину и до њих може да дође само мали број људи. Под специјалном заштитом је сада 700 крмача и 20 нераста који су недавно стигли из Данске, а животиње су и током транспорта биле под специјалним третманом. Илић објашњава да је у посебним камионима увек био већи притисак него напољу, што је спречавало да уђу евентуални вируси и бактерије чак и ваздухом.

На фарму је уствари допремљено легло свиња, расе ландрас, јокшир, дурок и данска велика бела. Њихов узгој надзираће Данци.

– Суштина је да примењујемо најсавременије методе које најбоље знају Данци јер су први у свету у свињогојству. То се пре свега односи на трошкове производње који су код њих далеко мањи. Код нас крмача опраси 15 до 20 прасади годишње код њих 30 до 33. Другачијим начином исхране потребни прираст се скраћује за 25 дана. Од просечних 14,5 прасади по леглу преживи 13 оних који достигну потребних 105 килограма. Животиње троше течну храну. Све то доприноси економичнијој производњи и врхунском месу које има 60 одсто меснатости – казује Зоран Илић и објашњава зашто је оптимиста на почетку велике промене.

На фарми ће се гајити 1.350 крмача, а одавде ће годишње бити испоручивано 40.000 товљеника. Фарма ће да испоручује и расплодни материјал и прасиће за даљи тов.

– Верујем у успех зато што се ослањам на најбоље искуство и највеће знање. За успех у свињогојству морамо повезати низ ствари: генетику, амбијент, храну и људски фактор. Руководство фарме у Сечњу има потенцијал и искуство стечено радом у Данској које ће применити и поделити са запосленима. Не треба објашњавати шта смо ми некада значили у свету у узгоју свиња. Данас постоје још бољи услови јер производимо много сточне хране и то су наше предности. Дакле најважније претпоставке постоје – каже директор која сада води производњу на фарми свиња.

Према његовим речима на фарми у Сечњу још траје реконструкција свињаца који ће детаљно бити обновљени, али гради се и потпуно нова инфраструктура са извориштима воде, базенима за осеку и потпуно нова технологија исхране свиња која још није виђена у овом делу Европе.

Ђ. Ђукић