Највише дискриминације на радном месту

Повереници за заштиту равноправности Невени Петрушић у току претходне године упућено је 335 притужби – чак три пута више него у 2010. години, а највећи број притужби односио се на дискриминацију у сфери рада и запошљавања. У редовном годишњем извештају канцеларије повереника за заштиту равноправности истиче се да је свака трећа притужба поднета против органа јавне власти, а међу поднетим притужбама највише је оних у којима се као основ дискриминације наводи национална припадност, инвалидитет и пол.

Како истиче помоћница поверенице Косана Бекер, на удару критике грађана били су влада и њена министарства, центри за социјални рад и остали органи јавне управе – неколико притужби поднето је против уредби владе Србије, а против Скупштине Београда поднета је притужба због одлуке да се женама – жртвама породичног насиља по изласку из Сигурне женске куће обезбеди новчана помоћ. Ова одлука која је суштински позитивна, истовремено је и дискриминишућа, јер њоме нису обухваћене оне жене које су биле жртве породичног насиља, а нису затражиле помоћ од Сигурне женске куће, каже наша саговорница.

– У току претходне године покренуте су и три парнице за заштиту од дискриминације – једна због изјаве В. К. из Сврљига, којом се дискриминишу припадници ромске популације, друга је против Скупштине града Јагодине због дискриминације у условима за добијање финансијске помоћи за брачне парове, а трећа је против Фудбалског савеза Србије због дискриминације женског фудбала – истиче Косана Бекер.

Наша саговорница истиче да је међу приспелим притужбама релативно велики број оних које се односе на дискриминацију у сфери рада и запошљавања. Иако је један део тих притужби неоснован, чињеница да се велики број наших суграђана обраћа повереници за заштиту равноправности говори о томе да се осећа угроженим на послу и стрепи за будућност свог радног места, тумачи Косана Бекер и додаје да се највећи број жалби односи на непоштовање права гарантованих Законом о раду.

– Највеће жртве дискриминације у нашем друштву су жене, Роми и особе с инвалидитетом. Припаднице женског пола имају мање шансе за запошљавање и напредовање, а живот с децом значајно повећава разлике између стопа запослености мушкараца и припадница лепшег пола. Презентација жена у медијима још увек је стереотипна и сексистичка, а присутан је и велики број понижавајућих или порнографских медијских производа. Рекламе у којима су жене углавном приказане као домаћице које усрећује нови омекшивач за веш или средство за одмашћивање рерне, представљају метафоричан однос друштва према припадницима нежнијег пола. Деманти ове тезе доживели смо када је делегација Србије недавно враћена са заседања Парламентарне скупштине Савета Европе, јер у њој није било ниједне жене – каже Косана Бекер.

К. Ђорђевић