Субвенције нису предизборна мера

Одлуку Одбора Скупштине Србије за пољопривреду, који је дао подршку војвођанским пољопривредницима у захтевима да им се и даље исплаћује 14.000 динара по хектару, доживљавам као политички став људи и странака који су у том телу. Не бих улазио чак ни у формалноправне аспекте такве одлуке, али такав став намеће само једно питање – који су то политичари којима смета да 150.000 нових газдинстава дође до државних субвенција? Реч је, углавном, о домаћинствима која прошле и претпрошле године нису уживала ту врсту подстицаја. И још важније – ниједан легитиман пословни интерес 82.000 домаћинстава, која су лане добијала 14.000 динара по хектару, ничим неће бити угрожен, изјавио је јуче за „Политику” министар пољопривреде, водопривреде, шумарства и трговине Душан Петровић на питање како доживљава став ресорног скупштинског тела за који су гласали и људи из актуелне коалиције на власти, додавши да је за аграрни буџет обезбеђено 30 одсто новца више него лане.

Ове године је само за субвенције по количини и регресирану нафту издвојено 22 милијарде динара. За петину више него прошле године. Да та мера „вреди” сведочи чињеница да се до јуче за регресирано гориво пријавило чак 220.000 домаћинстава која су повукла 25 од предвиђених 80 милиона литара дизела по цени од 65 динара. Није тешко, каже Петровић, израчунати колика је то уштеда ако се зна да за пољопривредника дизел кошта 125 минус 60 динара, колико износи субвенција државе, а дизел је данас на пумпама у редовном промету 141 динар за литар.

Петровић истиче да ће свим пољопривредницима који се буду пријавили за субвенције по количини – држава исплатити заслужене подстицаје. То се односи и на оне који сопствене житарице користе за тов стоке и производњу млека. Сви ће бити регистровани и уз евиденције Управе за ветерину – исплаћивани.

По министру Петровићу не стоји ни теза да ће прерађивачи приграбити подстицаје по количини од произвођача. Из два разлога. Само за житарице намењено је осам до девет милијарди динара у зависности од рода, три до четири милијарде динара намењено је за индустријско биље, а за регресирано гориво опредељено је 10 милијарди динара. Сви прерађивачи су званично изнели став да ће соју или сунцокрет откупљивати по ценама које буду на референтним берзама, а држава ће ратарима исплаћивати још по три динара по килограму уљарица, по динар за килограм жита, 60 пара за килограм кромпира и 50 пара за килограм шећерне репе.

– Те паре припадају произвођачима и до њих не могу доћи прерађивачи. Чак и ако буде манипулација с ценама, мада не видим ниједан логичан разлог због чега би сада прерађивачи секли грану на којој седе, министарство и влада имају могућност да донесу нову уредбу и крену да субвенционишу извоз тих култура – упозорава Петровић.

– Поручујем пољопривредним произвођачима да су, што се тиче откупа и плаћања преузете робе, потпуно безбедни. Нико их неће „уцењивати” – нагласио је Петровић и додао да су прошле недеље донете уредбе којима се подстиче производња млека, и то са пет динара за литар млека и 25.000 динара за свако уматичено грло. Новина је да ове године нема „ПИО услова” ни за ове нити за било које друге мере.

Примера ради, лане је у Војводини субвенције користило 22.000 од укупно 82.000 домаћинстава. До јуче се у северној покрајини пријавило чак 60.000 регистрованих газдинстава. Три пута више. Ти, вероватно, нису у колонама незадовољних, али суштина ствари је у нечем другом – да се издвојене паре праведно и економски рационално расподеле, сматра Петровић.

Воћари и повртари ће добити 2,5 пута више субвенционисаног горива него ратари, па ће и они бити стимулисани да произведу више и квалитетније него до сада. Петровић подсећа да је за пролећну сетву обезбеђено 80.000, а за јесење радове још 90.000 тона регресираног дизела.

На питање, да ли га је став Одбора за пољопривреду поколебао у уверењу о исправности политике коју заступа, Петровић каже да „је политика која стоји иза тога на потпуно погрешном путу. Рачуница им је више него погрешна. Предизборна кампања је, али им овакво залагање неће донети ниједан политичи поен. Борићу се за свако од тих 150.000 нових домаћинстава која су се јавила за субвенције. Ако је то погрешно – нека ми се обије о главу”. Петровић је додао да се и прошле године залагао за исту овакву одлуку о субвенцијама, али да је компромис постигнут на захтев неких коалиционих партнера, јер је предлог дошао половином сезоне када није једноставно мењати правила игре. Сада, по њему, нема повратка назад, јер субвенције нису предизборна мера. Зато се не прибојава 24. априла – рока који су му војвођански паори оставили да се изјасни о њиховим захтевима.

Петровић наглашава да је одржао реч према пољопривредницима, којима је летос обећао да ће им субвенције до динара бити исплаћене. Тако је до 31. јануара за те сврхе исплаћено пет милијарди динара на име обавеза за претходну годину.

Као аргумент више за оправданост нових подстицаја Петровић наводи да су лане субвенције „покривале” 1.024.000 хектара. За нове је, до јуче, пријављено 1,5 од 4,2 милиона хектара обрадивих површина које Србија има. Министарство је ангажовало око 1.500 агронома, који су до тада били незапослени. – На тај начин формирали смо систем тако да у сваком тренутку знамо зашта је сваки дати динар из буџета – потрошен и шта се на сваком пријављеном хектару гаји. За оне који се полакоме и крену да ненаменски троше субвенције прописане су високе казне, уз обавезу да се сваки узети динар од државе и врати – рекао је на крају Петровић.

------------------------------------------

Креће пројекат наводњавања

Министар Петровић за понедељак најављује почетак реализације пројекта наводњавања 1,1 милион хектара ораница. За старт тог великог и скупог посла издвојено је око пет милијарди динара. Ове године планирана је ревитализација каналске мреже којом се наводњава 130.000 хектара земљишта и изградња канала за наводњавање нових 70.000 хектара. Наручени су пројекти за нових 270.000 хектара и они би требало да буду завршени у наредна три месеца. Циљ је да се у наредних пет година под „вештачку кишу” стави 1,1 милион хектара. Целокупан посао, са опремом, коштаће око пет милијарди евра, рекао је Петровић. Када овај посао будемо завршили, зарада од производње хране у Србији ће бити већа за две милијарде евра, закључује министар Петровић.

-----------------------------------------------

Лабораторија до краја ове године

„Политика” је ових дана у два наврата писала да Србија нема референтну, независну, лабораторију за контролу квалитета и здравствену исправност млека без чијег „печата” не можемо у ЕУ са извозом млека и млечних производа. Питали смо министра – када ћемо је имати?

– До краја ове године – обећао је Петровић. – Расписан је конкурс за ангажовање стручњака који ће радити у њој. Пошто су то доста скупе анализе, трошкове ће, у зависности од расположивости буџета, вероватно делити држава и они који су заинтересовани за њене налазе – рекао је Петровић.