Ручна гравура траје кроз генерације

Оно што је у нашој традицији даривање детета дукатом, у католичким земљама је поклањање сребрне кашичице или чаше. Утискивање имена или иницијала се подразумева, а како се то ради у Француској показао је Флоран Аржанс, један од три мајстора ручне гравуре француске компаније „Кристофл”. Аржанс јеовдашњим купцима пружио прилику да им на лицу места, у радњи у центру Београда, угравира нешто по жељи.

Један од свега петнаестак мајстора овог изумирућег заната у Француској, вештину је стекао у школи за примењену уметност у Булу, после чега је добио сертификат гравера слова у Тулузу.

Ипак, пракса је та која од нас чини праве зналце – каже Аржанс, у разговору за наш лист.

Гравура накита је типично француска традиција, а код водећег европског произвођача стоног сребра, чије посуђе краси витрине многих дворова, проширила се и на друге предмете. Поруџбине стижу из целог света. Из неких земаља вредне на стотине хиљада евра, али су детаљи о наручиоцима и њиховим захтевима строга тајна.

– У овом послу потребно је оштро око и сигурна рука. Најтеже је урадити натпис који делује најједноставније – објашњава Аржанс док зашиљеном иглом од тврдог челика украшава сребрну дечју виљушчицу за једног Филипа.

Грешке су ретке и непожељне, али није да не могу да се поправе.

– Када ми се не свиди нешто што сам урадио то не предајем клијенту него поново радим – не крије Аржанс.

У фабрици у Нормандији, где ради, ако постоји и најмањи недостатак, с предмета се одстрањује цео слој метала, па се поново посребри и препушта мајстору.

У Француској је, каже, гравирање накита веома популарно, па ће вам одмах у радњи понудити да вам машински утисну шта год желите.

Ручно гравирање је компликованије и скупље. Француски мајстор не зна тачно колико, али ако је и дупло на дуже стазе се, каже, исплати, јер на машински гравираној бурми датум може да избледи већ на петој годишњици брака док је ручна гравура вечна.

У Београду је користио исти поступак као у Француској. Предмет је поставио у стегу која га чврсто држи, али не оштећује, затим га је премазао слојем посебне пасте која истиче цртеж и ублажава блистав ефекат сребра, а онда је разноврсним алатом исцртавао танке линије и скидао слој по слој.

Ипак, услови му овде нису били идеални да би гарантовао квалитет. Имао је превише светла.

– Можда ћу чак и комаде које сам завршио вратити у Француску да бих тамо урадио коначну дораду – наглашава Аржанс.

Ј. Ј. К.

-----------------------------------------------------------

Сребро за Александра Обреновића

У архивама компаније „Кристофл” постоји и један податак везан за Србију. Наиме, Краљ Александар Обреновић је 1903. наручио есцајг „Перлес” и неколико сребрних декоративних предмета, али поруџбина није реализована због мајског преврата и атентата на краљевски пар.