Ručna gravura traje kroz generacije

Ono što je u našoj tradiciji darivanje deteta dukatom, u katoličkim zemljama je poklanjanje srebrne kašičice ili čaše. Utiskivanje imena ili inicijala se podrazumeva, a kako se to radi u Francuskoj pokazao je Floran Aržans, jedan od tri majstora ručne gravure francuske kompanije „Kristofl”. Aržans jeovdašnjim kupcima pružio priliku da im na licu mesta, u radnji u centru Beograda, ugravira nešto po želji.

Jedan od svega petnaestak majstora ovog izumirućeg zanata u Francuskoj, veštinu je stekao u školi za primenjenu umetnost u Bulu, posle čega je dobio sertifikat gravera slova u Tuluzu.

Ipak, praksa je ta koja od nas čini prave znalce – kaže Aržans, u razgovoru za naš list.

Gravura nakita je tipično francuska tradicija, a kod vodećeg evropskog proizvođača stonog srebra, čije posuđe krasi vitrine mnogih dvorova, proširila se i na druge predmete. Porudžbine stižu iz celog sveta. Iz nekih zemalja vredne na stotine hiljada evra, ali su detalji o naručiocima i njihovim zahtevima stroga tajna.

– U ovom poslu potrebno je oštro oko i sigurna ruka. Najteže je uraditi natpis koji deluje najjednostavnije – objašnjava Aržans dok zašiljenom iglom od tvrdog čelika ukrašava srebrnu dečju viljuščicu za jednog Filipa.

Greške su retke i nepoželjne, ali nije da ne mogu da se poprave.

– Kada mi se ne svidi nešto što sam uradio to ne predajem klijentu nego ponovo radim – ne krije Aržans.

U fabrici u Normandiji, gde radi, ako postoji i najmanji nedostatak, s predmeta se odstranjuje ceo sloj metala, pa se ponovo posrebri i prepušta majstoru.

U Francuskoj je, kaže, graviranje nakita veoma popularno, pa će vam odmah u radnji ponuditi da vam mašinski utisnu šta god želite.

Ručno graviranje je komplikovanije i skuplje. Francuski majstor ne zna tačno koliko, ali ako je i duplo na duže staze se, kaže, isplati, jer na mašinski graviranoj burmi datum može da izbledi već na petoj godišnjici braka dok je ručna gravura večna.

U Beogradu je koristio isti postupak kao u Francuskoj. Predmet je postavio u stegu koja ga čvrsto drži, ali ne oštećuje, zatim ga je premazao slojem posebne paste koja ističe crtež i ublažava blistav efekat srebra, a onda je raznovrsnim alatom iscrtavao tanke linije i skidao sloj po sloj.

Ipak, uslovi mu ovde nisu bili idealni da bi garantovao kvalitet. Imao je previše svetla.

– Možda ću čak i komade koje sam završio vratiti u Francusku da bih tamo uradio konačnu doradu – naglašava Aržans.

J. J. K.

-----------------------------------------------------------

Srebro za Aleksandra Obrenovića

U arhivama kompanije „Kristofl” postoji i jedan podatak vezan za Srbiju. Naime, Kralj Aleksandar Obrenović je 1903. naručio escajg „Perles” i nekoliko srebrnih dekorativnih predmeta, ali porudžbina nije realizovana zbog majskog prevrata i atentata na kraljevski par.