У Србији све више старих, све мање деце

БЕОГРАД – Становништво Србије сврстава се у групу изразито старих популација, не само у европским већ и светским оквирима, а процењује се да ће у наредних пет година особа старијих од 65 година бити више него деце млађе од пет година, речено је данас на скупу поводом обележавања Светског дана здравља - 7. априла.

Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” др Тања Кнежевић указала је да Србија спада у групу пет европских земаља које карактерише старо становништво, а да су поред ње то и Бугарска, Немачка, Шведска, Италија.

Ове године тема Светског дана здравља је „Здравље додаје живот годинама”, а Кнежевић је казала да је неопходно да се старијима омогући што бољи и квалитетнији живот, будући да је међу њима најмасовније обољевање од хроничних незаразних болести попут болести срца и крвних судова, рака и дијабетеса.

Она је подсетила да је у 2010. и 2011. години у Србији трећина хоспитализованих људи у болницама била старија од 65 година, а да је 40 одсто новооткривених оболелих од дијабетеса типа 2 старије од 65 година.

Помоћник министра здравља проф.др Марија Јевтић рекла је на конференцији за новинаре да би, будући да број старог становништва евидентно расте, требало обратити пажњу на планирање пружања здравствених услуга.

Шеф Канцеларије Светске здравствене организације у Србији др Дорит Ницан Калушки казала је да је забрињавајуће то што ће у наредних неколико година први пут бити више људи старијих од 60 година него деце млађе од пет година, а да пројекције показују и да ће до 2050. године 80 одсто старијих људи светске популације живети у земљама ниже или средње развијености.

Према њеним речима, владе и друштва у целини би требало да раде на промовисању доброг здравља и здравног понашања у свим узрастима да би се спречиле хроничне болести, да се смање последице болести раним откривањем и квалитетном заштитом, као и да се води рачуна о нези и брине о старим људима.

Љиљана Секулић из Републичког завода за статистику казала је да је приметно да становништво Србије изразито стари, да је удео младих све нижи, односно да млађи од 15 година чине само 15 одсто опште популације.

То је, како је казала, мање од удела становништва старијег од 65 година (17 одсто). Она је навела податак да се у последњих 60 година удео младих преполовио а старих се повећао за 2, 5 пута.

На повећано старење становништва, како је казала, утицао је пад фертилитета или његово дугогодишње задржавање на ниском ниву, морталитет и миграције.

У 2010 години забележено је да је просечна старост становништва у Србији била 41,4 године, упозорила је она.