Јаја поскупела 50 одсто

На тржишту Србије последњих неколико недеља цене јаја готово из дана у дан расту. Донедавно цене јаја нису у просеку биле веће од 10 до 15 динара. Данас на пијацама по Београду, али и већини продавница, крећу се као под конац – од 15 до 20 динара. Јаја на велико (кутија од 360 комада) могу се пазарити за 14,5 динара по комаду. Али, мало коме је потребна толика количина јаја, ако није за препродају.

И ту, по оцени наших саговорника, долазимо до кључног одговора због чега је, поред осталог, код нас дошло до осетног поскупљења јаја. Јесте била дуга зима, због које коке сезонски мање носе, али суштина ствари је у томе да прилична количина јаја заврши на сивом тржишту – по зеленим пијацама или дућанима са високом маржом. Једна је набавна цена од 10, 11, 12 па и 13 динара, а сасвим друга – (пре)продајна цена. Ту су још и високи транспортни трошкови, који се процењују на 70 пара по јајету.

У Србији се годишње произведе око 1,4 милијарди јаја. И та количина сасвим подмирује наше потребе. Нешто, истина, оде у суседне земље, али Србија има довољно јаја за сопствене потребе. У извоз, поготово у ЕУ, Србија не може, јер наши кавези не испуњавају услове о „добробити животиња”. Увозимо, како-кад, 30 до 50 милиона комада. Углавном за прераду.

Србија је како и доликује прихватила та европска правила 2010, и дала домаћим живинарима годину дана времена да своје фарме прилагоде тим захтевима. И како то обично код нас бива – дошла је 2012, а ми нашим кокама нисмо обезбедили више комфора за живот и рад. Бар 40 одсто више него раније. Када би се, кажу, инспекције дословно држале слова права, 90 одсто фарми у Србији било би затворено. Према стручним проценама у Србији се произведе тек један одсто јаја у складу са стандардима ЕУ.

И шта је још проблем?

ЕУ је још 1999. донела пропис којим је забранила стандардне кавезе за коке носиље и оставила чланицама рок до 1. јануара 2012. да се прилагоде новим правилима. Коке носиље у ЕУ од ове године могу се гајити само у посебно уређеним кавезима, у којима имају по најмање 750 квадратних сантиметара, гнездо или шипку за седење. И док је ЕУ својим чланицама одобрила чак 12 година да своје фарме и кавезе прилагоде новим стандардима, ми смо то преломили преко колена. Да све то учине наши живинари имали су годину дана. ЕУ је омогућила својим живинарима повољне и дугорочне зајмове, а ми смо очекивали да ће произвођачи сами уложити 50 милиона евра за набавку опреме и још тридесетак милиона евра за проширење капацитета. Највећи живинари су успели некако да се снађу и то су учинили, али 90 одсто није. Шта с њима?

Одговор на то питање произвођачи очекују, између осталих, и од Министарства пољопривреде. Излаз се може тражити у два смера – или им омогућити много дужи рок за прилагођавање или их једноставно – затворити. То је мање извесно, јер Србија не би могла себи да допусти да већ од сутра постане увозник јаја. Да невоља буде већа претежан број наших произвођача управо је куповао ту одбачену европску опрему с којом не могу у ЕУ, али како испаде она није ни за домаће потребе. Незванично се може чути да су надлежни веома близу становишта да се живинарима, који нису прилагодили своје производне погоне европским и домаћим правилима, та обавеза пролонгира све до оног часа док Србија не постане чланица ЕУ. А када ће то бити – свакако не за годину-две. Треба им и финансијска подршка, јевтинијим и дугорочнијим кредитима, ако већ не може и бесповратиним средствима које је давала ЕУ својим фармерима (до два милиона евра).

Да ми нисмо најгори сведочи и чињеница да ни многи европски живинари и поред „луфта” од 12 година нису тај посао окончали до задатог рока. Само су Шведска (1999), Луксембург (2007), Аустрија (2009) и Немачка (2010) испуниле те захтеве. Чак 13 држава (Белгија, Бугарска, Грчка, Шпанија, Француска, Италија, Кипар, Летонија, Мађарска, Холандија, Пољска, Португалија и Румунија) – није то урадило. Њима је онемогућен извоз у остале земље у ЕУ, па је у тој великој породици земаља са 520 милиона становника дошло до несташице и осетног скока цена јаја.

Ми им у томе, нажалост, не можемо „помоћи”, јер наше коке не носе јаја у кавезима који су по европским стандардима, а и наша производња није толика да би постали већи извозници јаја.

------------------------------------------------

Сезонски скок цена

У Србији, тврде добри познаваоци прилика на тржишту, увек с пролећа, уочи Ускрса, дође до сезонског поскупљења јаја, а онда им када празник прође цене нагло падну. Овог пута су се у две недеље сустигла два Ускрса – 11. априла по Грегоријанском и 15. по Јулијанском календару. Уз мању производњу порасла је и домаћа тражња. Неки извештаји с терена казују да су и наше комшије из Босне, Бугарске и Румуније куповале јаја на пијацама у градовима близу границе, јер су цене код нас биле осетно ниже. Процене казују да ће са топлијим временом, већ о првом мају, јаја осетно појефтинити, јер ће на пијаце изаћи и „домаћа јаја кока које се не хране концентратом”. Органска. Па, ко воли – нека изволи.