Сирија поделила суседе

Земље на просторима Блиског истока не могу да нађу заједнички језик о томе како да се изађе из крвавог лавиринта у коме се у Сирији свакодневно броје нове жртве.

У још увек ровитом Ираку одлучно су против војне интервенције и смене сиријске владе, у Турској су за одлазак Башара ал Асада, али су против директног страног војног ангажовања, Иран и утицајни Хезболах у Либану подржавају садашњи режим, а заливске земље су, пре свега Саудијска Арабија, за репризу „либијског сценарија”.

Турска је коначно окренула леђа свом вишегодишњем пријатељу Асаду, коме су, како се верује, дани одбројани. Али, и поред тога, Анкара је против стране војне интервенције пошто би то, страхује се, изазвало грађански рат, који би се сигурно прелио и преко 900 километара дуге границе између две земље. То се већ и те како осећа у југоисточној Анадолији, где је стигло више од 23.000 избеглица. Ту је нашло уточиште и неколико стотина дезертера из сиријске армије, укључујући и десетак генерала.

У Дамаску то доживљавају као ударац ножем у леђа, издају дојучерашњег великог пријатеља.

„Премијер Тајип Ердоган говори о интересима Сиријаца, а заборавља да управо он пружа уточиште терористима и омогућава њихове криминалне акције у Сирији. Он прича о правди, а заборавља масакр који је у Турској учињен против Курда”, оптужују провладини медији у Дамаску.

Премијер Ердоган се нашао на удару и због организовања међународне конференције земаља „Пријатеља Сирије” у Истанбулу.

„То је платформа непријатеља сиријског народа. Само наивни и они који гледају америчким очима (на Дамаск) верују да је то конференција пријатеља сиријског народа. То је регионална и међународна офанзива како би се Сирија претворила у земљу послушну Вашингтону, Паризу, Лондону и Тел Авиву”, наглашава лист владајуће Баас партије који носи исти назив.

Опречни ставови о кризи у Сирији прете да наруше и досад добре односе Анкаре и Техерана, главног Асадовог савезника у региону. Поготово после истанбулске конференције „Пријатељи Сирије” чији учесници су, предвођени Турском и САД, листом стали иза опозиције.

У Техерану су због тога најавили да следећа рунда преговора са великим силама о спорном нуклеарном програму Ирана неће бити одржана у Истанбулу, како је већ било договорено, него у Багдаду или Кини.

„Када се узму у обзир екстремни и нелогични ставови Турске према Сирији... онда је Истанбул де факто изгубио шансу да буде домаћин тог састанка”, изјавио је председник Комитета иранског парламента за спољне питања Аладин Боружели, преносе турски медији.

У Багдаду, који још вида дубоке ране од вишегодишњих оружаних сукоба, после дужег ћутања, проговорили су и без дипломатског увијања упозорили земље у региону да се не играју ватром, да се одупру притисцима са стране. Даље продубљивање јаза између шиита, сунита, алевита и Курда могло би да изазове хаос на Блиском истоку у коме се не би знало ко у кога пуца. Поготово зато што су на тим просторима активне Ал Каида и друге милитантне групе.

„Ми одбацујемо било какво наоружавање сиријских побуњеника и отварање процеса за свргавање режима у Дамаску јер би то изазвало још већу кризу у региону... Прошла је година од избијања немира и Асад није пао, он неће ни пасти”, упозорио је премијер Нури ал Малики.

Ово је очевидно одговор на ратнохушкачке бубњеве који се чују у Катару, а поготово Саудијској Арабији.

„Наша је дужност да наоружамо припаднике сиријске опозиције јер је она немоћна”, изјавио је саудијски министар спољних послова Суад ел Фејсал.

Ријад се од првог дана залаже за војно решење кризе коју је у том делу света изазвало „арапско пролеће”. Саудијски тенкови и војници су средином прошле године, уз помоћ других заливских земаља, интервенисали у Бахреину и помогли тамошњем режиму да засад преживи.

Војислав Лалић