Шпанци љути на Саркозија

Где ћеш на лето? Сигурно не у Шпанију, ни у Грчку, гласи ових дана одговор највећег броја Британаца и Француза који су донедавно хрлили на рајске плаже било да су оне на обалама Пиринејског полуострва било на неком од острва у Егејском мору. У очима просечног Европљанина из средње класе, ако тако нешто још постоји у овим  финансијским невољама, Шпанија и Грчка су доспеле у исти кош и из истих разлога.

Чак их је и Никола Саркози изједначио, када је прексиноћ у жару предизборне кампање припретио Французима да ће завршити као „Шпанци или Грци” уколико, уместо њега, за новог председника  изаберу кандидата социјалиста Франсоа Оланда. По француском председнику, „два мандата социјалиста” довела су Шпанију до „кризе поверења” и до „немогућности да испуни преузете обавезе”. „Сигуран сам да нема ниједног Француза који би желео да му се деси да живи у условима у каквим живе Шпанци”, додао је Саркози.

Шпанци су се с правом наљутили што Саркози своје изгледе за победу на француским изборима покушава да повећа неистинитим приказивањем како је на Пиринејском полуострву „све пропало” због неодговорних социјалиста. Још им више смета што их поистовећују са ситуацијом у којој се налазе Грци.

Светски и домаћи економисти  од почетка образлажу како криза у Шпанији није настала из истих разлога као у Грчкој. Банке у Шпанији, а не држава, запале су у дуговања.

По проценама светски познатих експерата, драстично резање буџета у земљи где је незапосленост двоструко већа него што је у просеку у земљама ЕУ, може само да погорша ситуацију, а не да допринесе да Шпанија крене напред.

„Бруто национални доходак сада брже опада од смањивања буџетског дефицита. Циљ – да се на 5,3 одсто (БДП-а) смањи буџетски дефицит у овој години, и на три одсто у следећој –у домену је фантазије”, каже британски стручњак Стивен Поуп из „Спотлајта”.

Он образлаже да је криза у банкама које су попут неких великих грађевинских компанија нагомилале у власништво десетине хиљада станова и кућа, док су им касе празне. Банке не спуштају довољно цену некретнина, а кресање буџета учиниће да незапосленост и куповна моћ и даље падају.

Шпанска влада није се задуживала и њен буџет је био уравнотежен све до 2008. када је почела финансијска криза. Када је ушла у еврозону камате су пале на ниво немачких, и док је шпанска влада одолевала изазову да подигне јефтине кредите, већина Шпанаца се задужила.  Настао је огромни грађевински бум. Цене некретнина су од 2004. до 2008. порасле за 44 одсто, а откако је овај препумпани балон пукао пале су само за 17 одсто.

Иако се Шпанија као држава и данас има релативно мали дуг, она ће морати да позајмљује паре по много већој цени, како би бар мало попунила доприносе огромном броју незапослених и колапс пореског система.

Није дакле Саркози у праву кад тврди да је Шпанији социјализам донео ове незапамћене невоље. То су, према свим меродавним проценама, учиниле финансијске шпекулације. Пре би, Француска могла да постане Шпанија, ако на предстојећим изборима победи Саркози него ако се у Јелисејску палату усели социјалиста. Јер Оланд је у својој кампањи јасно рекао да ће са Бриселом отпочети преговоре око тачке која је у европској централи потпуно занемарена: програм за раст мора да замени овај који само сасеца буџет и повећава број незапослених. Све је више економиста који на ову чињеницу упозоравају. Али са таквом прогнозом не слажу се ни Ангела Меркел ни њен верни пријатељ Никола Саркози.

Зорана Шуваковић