У очекивању јефтинијег гаса
Одлука руског гасног гиганта „Гаспрома” да од 1. априла за више од 11 одсто смањи цену гаса Бугарској и испоручује га по цени од 450 долара за 1.000 кубика у наредних девет месеци, отворило је питање да ли гас и у Србији може бити јефтинији. Тим пре што је пракса да се са завршетком зимске сезона цена плавог енергента снижава, а што земље које имају своја подземна складишта гаса користе да током лета пуне резервоаре.
На питање да ли Србија може да постигне нижу цену гаса по узору на Бугарску, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, каже за „Политику” да је почетком године, приликом уговарања испорука гаса, Србија већ добила попуст од 12 одсто, плус два процента на начин обрачуна цене гаса.
– Дакле, ми смо пре осталих добили попуст на испоруке гаса и цене су на нивоу цена које имају БиХ и Бугарска, каже он, не прецизиравши колико се Русима у овом часу плаћа за 1.000 кубика.
Цена гаса, међутим, наглашава, може бити још нижа. Предуслов је да се закључи дугорочни међувладин споразум за период од 2012. до 2021. године. „Гаспром” и „Србијагас” су већ направили уговор којим се предвиђа нижа цена гаса и мања провизија од оне коју сада зарачунава ћерка-фирма „Гаспрома” у Београду „Југоросгас”, објашњава он.
Стоје примедбе које се могу чути последњих дана, како Немачка има јефтинији гас од Србије, али пренебрегава се чињеница да је основни разлог – да је Немачка с „Гаспромом” радила на изградњи гасовода Северни ток, па по том основу има неупоредиво нижу цену гаса од осталих. Стратегијом развоја предвиђа се да то исто важи и за Србију, односно да градњом Јужног тока, која треба да стартује у другој половини године, и наша земља добије јефтинији гас.
Планирано је да се цена гаса убудуће не обрачунава само по нафтној формули за девет месеци уназад, како је то било до сада. У новом обрачуну ће се наћи и цена гаса по „спот формули”, што је убедљиво повољније, тврди Бајатовић.
У плану је да се ове године крене и у градњу новог складишта гаса у Српском Итебеју, чији би се завршетак поклопио с градњом гасовода Јужни ток, што би обезбедило да се гас упумпава по нижим ценама.
На питање да ли се мора чекати нова влада да би међувладин споразум био потписан, Бајатовић каже, да не мора, али се мора сачекати да ствар регулише и руска страна. Пошто прође српску владу, споразум мора бити верификован и у скупштини, каже Бајатовић.
Завршетком ове грејне сезоне дугови према „Србијагасу” за испоручени, не и за плаћени гас износиће око 700 милиона евра, док је ово јавно предузеће задужено са око 600 милиона.
Војислав Вулетић, председник Удружења за гас, каже да цена гаса за Србију зависи, пре свега, од умешности преговарача да издејствују нижу цену, али и од државне стратегије када је енергетска политика у питању.
– Не можете истовремено да говорите лоше о Русима од којих енергетски 99 одсто зависите и да очекујете да добијате бенефите. „Гаспром” је схватио колико му је Бугарска важан партнер, јер преко ње иде највећа количина гаса за Турску и Грчку и види свој интерес да им снизи цену гаса – каже он и додаје да је цена гаса за Србију идентична Бугарској око 450 долара за 1.000 кубика.
Јасна Петровић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


