Зашто Динкић није у председничкој трци

Ако се погледа досадашња листа кандидата за председника Србије пада у очи да у трку за председника странке у главном улазе са својим лидерима. Међу малобројнима који нису тако поступили су Уједињени региони Србије који за ово место нису кандидовали свог челника Млађана Динкића већ Зорана Станковића, министра здравља, који је и носилац листе УРС-a за предстојеће изборе у Београду.

Зашто УРС за председничког кандидата није истакао Динкића?

„Разлог је, вероватно, у томе што они не сматрају да је то за њих кључно политичко питање него кандидовањем Зорана Станковића, једне аполитичне личности, они желе да покажу да имају човека за кампању. Али, с друге стране, јасно је то да су људи са којима се та коалиција идентификује више посвећени кампањи на терену и више промоцији УРС-a као будуће парламентарне групације”, рекао је политички аналитичар Дејан Вук Станковић.

Он мисли да ова коалиција нема неку велику амбицију у председничким изборима, да има кандидата „само да би га имала”, а да „тежиште пребацује у парламентарну борбу”. При томе, додао је, они имају једноставну рачуницу: шта год да добију од председничке кампање то је добро.

Упитан да ли се иза изостављања Динкића као претендента на председничку функцију, можда, крију резултати неког истраживања према којем би на изборима УРС добио више од Динкића, Станковић одговара да „врло вероватно, има и тога”, мада мисли да је „приоритет у тој тактичкој одлуци, да се фокус да кампањи за парламентарне изборе”. „Они верују у то да ће синергијом гласова на локалном нивоу моћи да дођу до магичног броја од пет одсто. Једноставно, виде да тежиште мора да буде на директном обраћању грађанима, ефектној промоцији, материјалу који би био провокативан потенцијалним бирачима”, каже он и оцењује да је њихова кампања померена ка свакодневним, животним питањима и питањима децентрализације, а да се много мање изјашњавају о неким политичким питањима, која се појављују у председничкој кампањи.

И политички аналитичар Миодраг Радојевић износи претпоставку да је УРС „играо на кандидату који је нестраначки”, рачунајући да би таква личност могла да има више гласача него Динкић. „Не знам да ли је таква процена резултат истраживања јавног мњења по којем је Динкићев рејтинг мањи од рејтинга УРС-а или је нешто друго по среди”, додао је он.

Пре петнаестак дана, у Лесковцу, Динкић је, подсетимо, представљен као кандидат за премијера. Да ли УРС, евентуално, због тога, чува Динкића? Наши саговорници сматрају да је могуће да се Динкић држи у некој врсти резерве као кандидат за премијера, мада су, према речима Радојевића, „у тој некој комбинаторици, његове шансе да буде премијер врло, врло мале”. Стога, он претпоставља да је нека анализа показала да је „потенцијални рејтинг УРС-а већи од потенцијалног рејтинга Динкића”.

„Ако погледате читаву причу око такозваних председничких кандидата и зашто се уопште излазило са председничким кандидатима, иако се зна да су само два фаворита на овим изборима, онда ће вам бити јасно да је то жеља да се не расипају гласови, да не дође до збуњивања бирача и да бирачи замене парламентарне листе за председничке. Реч је, заправо, о томе да би се могло догодити да неко гласа за тог такозваног великог фаворита, а да при томе заборави да гласа за ону странку за коју би гласао”, казао је Радојевић.

Б.Чпајак