Позив на бојкот Хрватске

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 31. јануара – Потпредседник словеначког парламента Марко Павлиха шокирао је домаћу јавност писмом у којем позива на радикалне мере према Хрватској, коју сматра све "арогантнијом и злослутнијом". Павлиха, члан опозиционих либерала, затражио је од председника парламента и Јаншине владе да промене тактику према Хрватској, опозову амбасадора из Загреба и јавно позову становнике Словеније да бојкотују хрватска летовалишта, чиме би послали јаку поруку хрватској туристичкој благајни коју би "Хрватска можда разумела боље него дипломатски и правни језик". Павлиха је за премијера Санадера написао да ломата по дипломатском паркету као слон у порцеланској радњи, док председник Месић меси "морске погаче које су потпуно неукусне са становишта међународног права", уз закључак да је "комшијама милије балканско шљапкање, него европски краул", стога треба одбацити захтеве хрватске стране за међународну арбитражу, јер је то "бацање морске соли у очи".

Дипломатски ратови између Загреба и Љубљане подсећају на уличне чарке у којима клинци који играју каубоје увек победе Индијанце, не зато што су у праву већ зато што имају пиштоље против лукова и стрела, коментарише најновији словеначко-хрватски територијални спор ријечки "Нови лист".

Трвења између две државе поново су отворена прошлог викенда, пошто је службена Љубљана оштро укорила Загреб јер је до 2011. продужио Ини концесију за истраживање дна у северном Јадрану. Јаншина влада оптужује Санадеров тим да прејудицира нерешену границу у Истри и у Пиранском заливу, који је у Хрватској у међувремену прекрштен у Савудријску валу. Две државе од осамостаљења наовамо својатају море у северном Јадрану и три засеока у залеђу Истре, уз међусобне оптужбе да крше Брионску декларацију која је границе нових држава "забетонирала" на републичким (некадашње СФРЈ) на дан 25. јуна 1991. Обе стране се позивају и на Бадинтерову комисију да су границе република непроменљиве, али само у делу који њима одговара.

Словенија је Бадинтера "ревидирала" тврдњама да у СФРЈ граница на мору никад није одређена, док хрватска страна одговара да јесте, тачније да копну припада и море. Словенија заузврат одбија захтеве Хрватске да спор реше међународном арбитражом и покушава да у сукоб увуче Брисел.

Тако је словеначки представник у ЕУ Борут Пахор јуче захтевао од Ханеса Свободе, члана спољнополитичког одбора Европског парламента, да у извештају о напретку Хрватске у 2006. избаци прејудицирање решења за билатералне спорове са Словенијом.

Свобода је одбацио тај маневар, нагласивши да је реч о проблему који морају да реше владе у Љубљани и Загребу.

Словенија ипак не одустаје од предности свог положаја у ЕУ, па упркос хрватским претњама да ће је због територијалних претензија пријавити УН и ЕУ, жели да присили Хрватску на деобу Јадрана за коју званични Загреб тврди да је неправедна.

Љубљанско "Дело" открива да су се Хрвати посла око одбране сваког педља земље и литра мора ухватили темељно, па је помоћ понудила и тамошња академија правних наука. Вођство академије се после словеначких протестних нота које су пљуштале прошле седмице, одлучило да Санадеровој влади понуди сву стручну помоћ у "одлучном супротстављању правно неоснованим захтевима Словеније у погледу међе међу државама".