Мозаик не припада прошлости

Изложбом мозаика и принтова, уметничка група „Аметист”, обележиће до 17. априла у Народној банци Србије у Београду деценију постојања. Са 33 мозаика и 16 принтова који илуструју најважнији пројекат, под називом „Сазвучје савременог, античког и рановизантијског мозаика”, представља се језгро групе коју чине Оливера ГаврићПавић, Петар Вујошевић, Борислав Њежић, Гордана Шијачки,ДраганВасић и Иван Павић.Кроз разне пројекте ови уметници су на укупно 33 отворене изложбе у Србији, Црној Гори и Македонији, представили радове више од 125 аутора, својих колега. Оливера Гаврић Павић је била међу оснивачима „Аметиста” и у разговору за „Политику” говори како је дошло до њихове потребе да се јавности презентује савремени мозаик као ретка сликарска техника.

– Пре десетак година Борислав Њежић, преминула Снежана Маринковић, Петар Вујошевић и ја основали смо „Аметист”. Групи смо дали име по драгом камену, аметисту који је повезан са духовношћу. Мозаиком се нико није бавио, био је то само један предмет на ФЛУ, који нико није волео превише до моје генерације и до појаве нашег тадашњег асистента, а садашњег професора Ђуре Радовића. Мислим да је он заслужан за ту наклоност према мозаику, јер је заиста мајстор свог посла, познат по томе што је урадио капелу Свете Петке на Калемегдану. Студенти су препознали његову енергију. Мени се опет догодило да сам  1999. добила посао на Калемегдану, тачније радила сам годину дана три мозаика у трпезарији при капели Свете Петке. После тога сам осетила оно што се добија после значајног посла, а то је велики прилив енергије, преда мном се отворио нови хоризонт и чинило ми се да могу све. Баш такву врсту енергије, заједништва и ентузијазма имамо у „Аметисту” све ове године, без обзира што смо све старији.

Оливера Павић потом истиче да су она и њене колеге хтеле да покажу да мозаик није нешто што припада прошлости и археологији, већ да се у њему они могу изразити као уметници на савремен начин.

– Радови који су сада изложени у Народној банци Србије потичу из разних периода, свако од нас се представља са неколико дела. Ово је реткост да нас шесторо излажемо сами, углавном имамо госте, тако да је ово прилика да покажемо ко смо и шта као језгро групе радимо и уз то да обележимо јубилеј.

О новим активностима које ће уследити Оливера Павић наводи да ће бити много радионица, предавања а потом су планиране и изложбе попут „Мозаика малог формата”, која ће се традиционално одржати седми пут за редом, у Галерији „Феникс” у Београду, у оквиру које се додељују три награде најбољим учесницима.

– Имамо датотетку мозаичара, њихових дела захваљујући „Мозаику малог формата”, планиран је и фонд радова како бисмо једном кад то буде могуће направили Музеј мозаика. Други пројекти као „Савремени мозаик”, „Апстрактно-конкретно” бавили су се проблематиком поетике савременог мозаика. Пројекат „Запис” био је  посвећен успомени на археолога Гордану Цветковић Томашевић и њен научни рад о рановизантијском мозаику. Изложба „Омаж Александру Томашевићу” скренула је пажњу на његов мозаички поступак – каже Оливера Павић. Потом додаје да оснивање уметничких група међу мозаичарима нису тако честе.

– Елен Гудвин, позната екстравагантна енглеска мозаичарка, направила је „Групу 21”, али она има фиксни број чланова и нови чланови се могу прикључити само ако неко од сталних иступи. Ми смо потпуно отворени и желимо да живимо и радимо са оном страшћу са којом смо и уписали факултет и желимо да живимо од тога што радимо – каже за крај Оливера Павић.

Б. Лијескић

-----------------------------------------------------------

Србија има довољно мозаичара

Оливера Гаврић Павић потом наводи да је недавно прочитала у нашим медијима текст у ком протонеимар др Војислав Миловановић говори о будућим радовима на Храму Светог Саве у Београду. Између осталог ту се наводи да Србија нема довољно мајстора мозаика и да ће од предвиђених 90 мозаичара који ће радити на Храму већина бити Руси.

– Желим да додам да у Србији има довољно мозаичара, и мислим да би свакако и наши мозаичари могли да раде на Храму Светог Саве. Али друго је питање да ли то предвиђа потписани протокол између Србије и Русије о изради ентеријера Храма Светог Саве, али то онда треба тако и рећи – каже Оливера Гаврић Павић.