Пројекат „Шлос”, од избора до избора

Истражујући проблеме настале утицајем индустријализације и глобализације у свету, видела сам да новаеко-музеологија нуди нови приступ одрживости живота заједнице села.Направила сам упитник, и са студентима из села 2001. године почели смо истраживања у селу Голубинци у Срему.Узорак је био велик, 500 домаћинстава у 22 улице.Подаци су преточени у статистику и графиконе. Позвала саммештане да виде резултатеи предложила пројект: „Село Голубинци еко-етно музеј Шлос”. Основали смо Удружење грађана „Шлос”, названо по најстаријем објекту под заштитом из 1767. године који је симбол идентитета села.Циљ нам је био да подигнемо свест грађана и локалних власти о значају културног наслеђа за идентитет заједнице. Године 2002.Удружење грађана „Шлос” и савет месне заједнице су потписалиспоразум о сарадњи на реализацији пројекта. Пројект је прихватила СО Стара Пазова и сазвала састанак представника релевантних институција:Министарства културе,Секретаријата за културу Војводине и Завода за заштиту споменика културе. На састанкује потписан документ о разумевању– да заједно и одговорно сви радимо на ревитализацији селакроз културно наслеђе, у складу са резолуцијом Савета Европе о културном наслеђу. Следеће године општина и Министарство културе су одобрили средства за почетак обнове дворца Шлос. Србија се 2004. припремала за прославу Првог српског устанка,а у Шлосу је 1813.боравио Карађорђе.Завод за заштиту споменика почиње рестаурацију објекта. Али2004.у општини долази до промене власти. Нова власт, по српском партократском систему управљања, доводи нове партијске функционерекоји немају никаку обавезу да наставе започете пројекте. Они имају нове жеље и приоритете. Удружење тражи начин како да настави активности.

За помоћ смо се обратили Министарству културе, с обзиром на то да су споменици културе под јурисдикцијом државе.Помоћник министра културе схвата значај нашег залагања за ревитализацију села кроз културно наслеђе и предлаже обнову Шлоса. А успешна партнерска сарадња свих чинилаца на пројекту добија своје признање номинацијом пројекта за НИП 2006. Охрабренижитељи села, по савету секретара за културу АПВ, оснивају Фонд, 11грађана даје оснивачки улог за регистрацију Фонда „Еко-етно музеј Шлос”.

Завод за заштиту спомениканаставља радове на рестаурацији Шлоса. НИП је одобрио 350.000 евра од пореских обвезника Србије. Ми правимо новепилот-пројекте из нематеријалне баштине.Али авај,власт се 2008. поново мења и нови партијски функционери имају нове приоритете.Сада су приоритети спорт и археолошка налазишта. Министарство културе 2008. потписује споразум са Италијомо локалном развоју на основу вредновања културног наслеђаи почињу обимна археолошка истраживања. Циљ је развој „локалних заједница”, на њима ради велики број научних радникаод знања и умећа како да представи значај „открића мозаика” бивших империја на чијем је тлу данашња Србија.А наслеђе наше још увек живе културе народаможе да сачека. Италија, на чијој се територији налази 60 одсто наслеђа Римске империје, зна да направи балансизмеђу наслеђа мртвих култура и националне одговорности за наслеђа своје живе културе. Затоони имају велики број еко-музеја.

Сада су поново на реду избори. Дали Србија има снаге да измени погубни партократски систем управљања? Наш пројект је стао,Шлос још није завршен. Локалне власти су истргнуле из пројекта „Еко-етно музеја Шлос”функцију туризмакоја је само једна од улога еко-музеја. Са њом конкуришу код Секретаријата за привреду Војводине за сеоски туризам. Нико није изашао да утврди спремност села за туризам,али су Голубинци уврштени у 14 војвођанских села спремних да примају туристе.То што ни Шлос, ни котобање нису рестауриране,иако су претходне власти свих нивоа потписале партнерску сарадњу са грађанима, нико не помиње.

*Етнолог, аутор пројекта„Еко-етно музеј Шлос”