Projekat „Šlos”, od izbora do izbora

Istražujući probleme nastale uticajem industrijalizacije i globalizacije u svetu, videla sam da novaeko-muzeologija nudi novi pristup održivosti života zajednice sela.Napravila sam upitnik, i sa studentima iz sela 2001. godine počeli smo istraživanja u selu Golubinci u Sremu.Uzorak je bio velik, 500 domaćinstava u 22 ulice.Podaci su pretočeni u statistiku i grafikone. Pozvala sammeštane da vide rezultatei predložila projekt: „Selo Golubinci eko-etno muzej Šlos”. Osnovali smo Udruženje građana „Šlos”, nazvano po najstarijem objektu pod zaštitom iz 1767. godine koji je simbol identiteta sela.Cilj nam je bio da podignemo svest građana i lokalnih vlasti o značaju kulturnog nasleđa za identitet zajednice. Godine 2002.Udruženje građana „Šlos” i savet mesne zajednice su potpisalisporazum o saradnji na realizaciji projekta. Projekt je prihvatila SO Stara Pazova i sazvala sastanak predstavnika relevantnih institucija:Ministarstva kulture,Sekretarijata za kulturu Vojvodine i Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na sastankuje potpisan dokument o razumevanju– da zajedno i odgovorno svi radimo na revitalizaciji selakroz kulturno nasleđe, u skladu sa rezolucijom Saveta Evrope o kulturnom nasleđu. Sledeće godine opština i Ministarstvo kulture su odobrili sredstva za početak obnove dvorca Šlos. Srbija se 2004. pripremala za proslavu Prvog srpskog ustanka,a u Šlosu je 1813.boravio Karađorđe.Zavod za zaštitu spomenika počinje restauraciju objekta. Ali2004.u opštini dolazi do promene vlasti. Nova vlast, po srpskom partokratskom sistemu upravljanja, dovodi nove partijske funkcionerekoji nemaju nikaku obavezu da nastave započete projekte. Oni imaju nove želje i prioritete. Udruženje traži način kako da nastavi aktivnosti.

Za pomoć smo se obratili Ministarstvu kulture, s obzirom na to da su spomenici kulture pod jurisdikcijom države.Pomoćnik ministra kulture shvata značaj našeg zalaganja za revitalizaciju sela kroz kulturno nasleđe i predlaže obnovu Šlosa. A uspešna partnerska saradnja svih činilaca na projektu dobija svoje priznanje nominacijom projekta za NIP 2006. Ohrabrenižitelji sela, po savetu sekretara za kulturu APV, osnivaju Fond, 11građana daje osnivački ulog za registraciju Fonda „Eko-etno muzej Šlos”.

Zavod za zaštitu spomenikanastavlja radove na restauraciji Šlosa. NIP je odobrio 350.000 evra od poreskih obveznika Srbije. Mi pravimo novepilot-projekte iz nematerijalne baštine.Ali avaj,vlast se 2008. ponovo menja i novi partijski funkcioneri imaju nove prioritete.Sada su prioriteti sport i arheološka nalazišta. Ministarstvo kulture 2008. potpisuje sporazum sa Italijomo lokalnom razvoju na osnovu vrednovanja kulturnog nasleđai počinju obimna arheološka istraživanja. Cilj je razvoj „lokalnih zajednica”, na njima radi veliki broj naučnih radnikaod znanja i umeća kako da predstavi značaj „otkrića mozaika” bivših imperija na čijem je tlu današnja Srbija.A nasleđe naše još uvek žive kulture narodamože da sačeka. Italija, na čijoj se teritoriji nalazi 60 odsto nasleđa Rimske imperije, zna da napravi balansizmeđu nasleđa mrtvih kultura i nacionalne odgovornosti za nasleđa svoje žive kulture. Zatooni imaju veliki broj eko-muzeja.

Sada su ponovo na redu izbori. Dali Srbija ima snage da izmeni pogubni partokratski sistem upravljanja? Naš projekt je stao,Šlos još nije završen. Lokalne vlasti su istrgnule iz projekta „Eko-etno muzeja Šlos”funkciju turizmakoja je samo jedna od uloga eko-muzeja. Sa njom konkurišu kod Sekretarijata za privredu Vojvodine za seoski turizam. Niko nije izašao da utvrdi spremnost sela za turizam,ali su Golubinci uvršteni u 14 vojvođanskih sela spremnih da primaju turiste.To što ni Šlos, ni kotobanje nisu restaurirane,iako su prethodne vlasti svih nivoa potpisale partnersku saradnju sa građanima, niko ne pominje.

*Etnolog, autor projekta„Eko-etno muzej Šlos”