Факултети велики губиташи

Већина факултета Универзитета у Београду завршила је 2011. годину са губитком. Само је 10 од 31 факултета у плусу, а међу њима су најмасовнији и најпопуларнији факултети попут Економског, Филолошког, Факултета безбедности… У највећем минусу су Хемијски, Медицински и Технолошко-металуршки факултет.

Рударско-геолошки и Пољопривредни факултет убирају највише средстава по основу донација и пројеката, а 10 факултета уопште немају прихода по овом основу (архитектура, грађевина, Филолошки…). Када је реч о сопственим приходима, најбоље зарађују Електротехнички, Правни и Економски факултет, а најлошије физика и физичка хемија.

Држава покрива мање од половине материјалних трошкова на већини факултета, а најмање на ЕТФ-у (3,45 одсто) и Техничком факултету у Бору (2,43 процента).

Ово су неки од података који су факултети послали на захтев Савета УБ, који говоре о лошој финансијској ситуацији на високошколским установама. После најаве министра просвете и науке др Жарка Обрадовића да ће 48 бодова бити услов за буџет, на факултетима је завладала велика забринутост, каже проректорка за финансије професор др Невенка Жаркић-Јоксимовић.

– То решење ће бити јако опасно, факултети неће моћи да издрже, већ су на ивици пуцања јер је у буџету за 17 одсто смањено издвајање за високо школство, да не говоримо о инфлацији. Највећи проблем факултета јесу високи материјални трошкови, пре свега грејање, електрична енергија, материјали неопходни за одржавање наставе… – каже проректорка.

Она каже да има факултета на којима је мање од пет одсто покривеност материјалних трошкова средствима из буџета, а да је тај проценат највећи на Правословно-богословском и Факултету за физичку хемију (78–85 одсто).

На наше питање како је могуће да се ти проценти толико разликују, она одговара да има факултета са великом квадратуром, са много ходника, на пример, и да су ту велики трошкови грејања, а немају много студената нити сопствених прихода.

– Лично мислим да је тај проценат покривања трошкова резултат и сналажљивости декана и способности да убеде надлежне, јер невероватно је да се негде покрива грејање 50 одсто, а негде 10. Ту је решење, и мислим да ће то бити промењено новом уредбом, да Министарство признаје трошкове у целости, на пример грејања, и да не плаћа факултетима већ директно електрани – каже др Жаркић-Јоксимовић.

Сада се већ усталила опасна пракса, наставља, да министарство ускочи на почетку школске године и угаси пожар, нешто се од дугова репрограмира у неколико рата, а остатак се ипак надокнађује из школарина.

– То је, међутим, јако мали део и то подаци јасно показују. У јавности и међу студентима влада фама да су школарине извор финансирања плата. Ево, код већине факултета покривеност личних примања средствима из буџета је од 85 до 95 одсто, са неким изузецима. Тај проценат је мањи (око половине) код оних факултета који имају сопствене приходе и много самофинансирајућих студената, комерцијалне пројекте, попут права, економије, безбедности, ФОН-а – објашњава проректорка за финансије.

Осим смањених издвајања за материјалне трошкове, други велики проблем је, по њеним речима, то што Министарство просвете заборавља на још неке додатне активности које такође траже новац – рад студентског парламента, такмичења у знању, спортске активности, стручно усавршавање наставника, библиотечки фонд. То што се даје смешно је, истиче, на пример 10.000 динара на годишњем нивоу за библиотеку по факултету.

– Економске прилике у Србији су тешке, мало ће породица моћи да плати школарину и зато ће следећа влада морати јако добро да се позабави образовањем и да схвати да је образовни систем дошао на ивицу егзистенције. Просвета и наука заслужују бољи третман – каже саговорница.

Питамо на крају и какво је финансијско стање Ректората. Она одговара да стижу нека средства од ресорног министарства, али да су недовољна. Нарочито је проблем међународна сарадња за коју се не издваја ни динар. „Све се то мора решити, ми не можемо имати добар интегрисан универзитет ако немамо добро финансирање бар заједничких функција за све факултете”, каже на крају др Невенка Жаркић-Јоксимовић.