Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија и Шпанија деле имовину српских бегунаца

Србија и Шпанија деле имовину српских бегунаца
Састанак представника српског и шпанског правосуђа Фото Танјуг

Шпански правосудни органи покренули су екстрадициони поступак против Луке Бојовића, Владимира Милисављевића и Синише Петрића по захтеву Србије за њихово изручење, изјавила је јуче министарка правде Снежана Маловић.

Она је после састанка са шпанским колегом Албертом Руизом Гаљардоном рекла да очекује да ће они бити изручени најкасније у року од годину дана колико може да траје екстрадициони поступак.

Према конвенцији Савета Европе о екстрадицији притвор може да траје до годину дана, а очекује се да ће одлука бити донета раније.Одлучивање о испуњености услова за екстрадицију је двостепено. Првостепену одлуку донеће шпански суд пошто размотри документацију и захтев за изручење, на коју окривљени имају право жалбе, а коначну одлуку о изручењу донеће шпански министар правде.

Снежана Маловић је најавила потписивање уговора српске и шпанске владе, односно надлежних министарстава који ће омогућити да се на територији Шпаније одузме имовина окривљених у Србији. Тај споразум могао би, како сазнајемо, да обухвати и имовину Станка Суботића, Слободана Радуловића и Дарка Шарића. Министарка правде је навела да се вредност те имовине процењује на више десетина милиона евра. Према устаљеном модалитету, пола имовине би припало Србији, а друга половина Шпанији.

„У једном шпанском граду, једну улицу чак зову ’српска’ због бројних некретнина које поседују наши држављани”, додала је министарка.

Поред случаја Луке Бојовића, Снежана Маловић и њен колега разговарали су и о конфисковању имовине свих осумњичених против којих се воде поступци, а поседују имовину у Шпанији, као што су одбегли бивши директор „Це-маркета” Слободан Радуловић и припадници клана Дарка Шарића.

Делегација српског правосуђа коју предводи министарка правде борави у Мадриду ради договора око даљег процесуирања Луке Бојовића и још двојице ухапшених 9. фебруара у Валенсији. Поред министарке Маловић у српској делегацији су и државни секретар Министарства правде Слободан Хомен и републички тужилац Загорка Доловац.

Бојовића, Милисављевића и Петрића Србија тражи због десетина убистава, међу којима је и атентат на премијера Зорана Ђинђића, а шпански правосудни органи их такође терете за више кривичних дела. Против Бојовића, Милисављевића и Петрића покренут је кривични поступак у Шпанији због поседовања арсенала оружја, фалсификовања докумената, припадности организованој криминалној групи и опирања хапшењу и одређен им је притвор.

Србија је 13. марта упутила Шпанији захтев за екстрадицију, уз који је прослеђена и документација о кривичним делима за која их терети Србија од око 2.000 страна.

Сумњиче се и за убиство некадашњег „друга из клана” Милана Јуришића које је недавно потврдила шпанска полиција. Јуришић је брутално убијен, а остацињеговог тела нађени су 20. марта, у реци Манзанарес, која протиче кроз Мадрид.

Бојовић је до хапшења у Валенсији био око годину и по дана у бекству и у одсуству му се суди због три убиства и два покушаја убиства. У Србији га чека одслужење две правоснажне казне од 14 месеци затвора због недозвољеног поседовања оружја као и осам месеци затвора због фалсификовања личних докумената.

Србија Милисављевића тражи ради одслужења правоснажних казни на које је осуђен у одсуству пошто је у бекству био од марта 2003. године. Осуђен је на 40 година затвора због кривичних дела које је извршио као припадник „земунског клана” и 35 година затвора због учешћа у убиству премијера Ђинђића, а за отмицу власника „Делте” Мирослава Мишковића на седам година затвора.

Петрић је, такође, правоснажно осуђен због убиства на 15 година затвора и остало му је да одслужи још три године и 10 месеци, пошто је побегао из земље у току издржавања казне.

Д. Чарнић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.