Ко плаћа порез на имовину

Порез на имовину не плаћа се само на право својине већ и на право плодоуживања, право употребе и право становања, право закупа стана или стамбене зграде у складу са Законом о становању за период дужи од једне године или на неодређено време, као и на право коришћења градског грађевинског земљишта, односно јавног грађевинског земљишта у државној својини површине веће од 10 ари.

У случају да постоји неко од ових права, на која се плаћа порез, онда власник не плаћа порез на право својине. Ово је важно да се нагласи зато што се погрешно сматра да се порез на имовину плаћа само на право својине, па се из тога извлачи такође неправилан закључак да се плаћањем пореза стиче право својине, на пример, код припајања заједничких просторија стану. С друге стране, закупац или заштићени подстанар који плаћа порез на имовину, или плодоуживалац, или носилац права становања често сматрају да би власник требало да им надокнади плаћени порез на имовину.

На једној непокретности више лица може истовремено да има различита права: на пример када власник установи право плодоуживања за треће лице које непокретност и фактички користи, или код доделе стана у закуп на неодређено време, или у случају станарског права на стану у својини физичких лица. Суштина овог пореза је да, у случају када на истој непокретности има више апсолутних права, порез плаћа ималац оног права које подразумева државину непокретности (односно стварно коришћење). По престанку ових других права, сопственик непокретности је дужан да настави даље плаћање пореза и да поднесе пријаву надлежном пореском органу уз прилагање овереног уговора о купопродаји, односно преношењу права коришћења, или доказа о престанку других права на тој непокретности.