Рабат по џепу родитеља

Директори основних школа у Србији сложни су у оцени да им висина рабата не значи много када бирају издавача чије ће књиге користити. Иако Министарство просвете и спорта још није објавило конкурс за издавање уџбеника, издавачке куће су већини осмолетки послале понуде за следећу школску годину. Како су нам директори рекли, наставничка већа ће ових дана одлучити чије уџбенике ће препоручити родитељима и с којом издавачком кућом ће потписати уговор. Приликом избора књига, како кажу директори, на прво место стављају квалитет уџбеника, а не цену. Многи истичу да се наставници често одлучују за књиге Завода за издавање уџбеника, ако ни због чега другог, онда "из навике коју није лако променити".

Према речима Горана Вилотијевића, директора београдске ОШ "Бановић Страхиња", рабат који нуде приватни издавачи, у зависности од броја наручених књига, креће се до 20 одсто.

– Издавачке куће се утркују ко ће дати бољу понуду, а мени највише смета што је се на тај начин "рекетирају" родитељи. Сматрам да би све рабате и марже требало укинути и да би уџбеници требало да се продају по набавним ценама. На тај начин ће, приликом избора књига, квалитет бити једно мерило – истиче директор Вилотијевић и додаје да је могуће да је школама које немају приходе од издавања сала висина рабата које им нуде издавачи веома битна, јер уз помоћ њега допуњују своје скромне буџете.

Стева Тричковић, директор ОШ "Иван Горан Ковачић" из Нишке Бање, истиче да су понуде издавача мање-више сличне, јер док неки нуде већи рабат, други за куповину одређеног број уџбеника поклањају неколико књига.

– Све нам се сведе на исто. Уколико нам издавачи дају већи рабат, новац од продаје књига можемо да утрошимо на нешто друго, али ипак морамо да купимо књиге које су неопходне за усавршавање учитеља или професора. С друге стране, они који нуде мањи рабат, још и поклањају литературу – објашњава Тричковић и додаје да је најбитније да цене књига које родитељи наручују у школи не буду више од цена у књижари.

Према његовим речима, родитељи њихових ђака чешће се одлучују да наруче књиге преко школе, јер у Нишкој Бањи не постоји ниједна књижара, па би због неколико књига морали да путују до Ниша.

– Родитељи не морају да наруче комплете, већ само књиге које недостају њиховој деци – истиче директор.

Према његовим речима, учитељи самостално одлучују које ће уџбенике користити, а чешће се одлучују за Заводове комплете.

– Приликом одлучивања о избору књига најважније ми је мишљење наставника који, нажалост, нерадо мењају старе навике. Ипак, учитељи полако почињу да користе и уџбенике приватних издавача, јер су они атрактивнији и написали су их људи који су радили или још раде с децом и разумеју њихове потребе – истиче наш саговорник.

Неки директори сматрају да је уговарање посла са издавачким кућама превише захтеван посао од којег нема велике зараде, па се многи од њих нису одлучили да понуде родитељима могућност наручивања уџбеника преко школе.

У једној од понуда која је на адресу београдске ОШ "Ђура Јакшић" стигла од приватне књижаре из Панчева, наведено је да је школи одобрен рабат од 24 одсто за књиге из српског језика, математике и предмета свет око нас, за ученике од првог до петог разреда, а за остале наслове дозвољен је рабат од 20 одсто. За издања за шест, седми и осми разред, које штампа искључиво Завод, рабат износи 12 одсто. Понуђене су и књиге издавачке куће "Креативни центар", а за наруџбину вредности до 35.000 динара рабат износи 13 одсто. Уколико се вредност набавке креће до 350.000 динара рабат је виши за два одсто.

– Већ смо добили понуде, а рабат који нуде издавачи креће се до 20 одсто. Ускоро ће Наставничко веће одлучити које ћемо књиге употребљавати следеће године и да ли ћемо склопити уговоре с неким издавачким предузећем – објашњава Бранка Лукић, директор ОШ "Ђура Јакшић" у београдском насељу Раковица.

Наша саговорница је додала да прошле године ђаци нису могли да наруче књиге преко школе, а да се наставници најчешће одлучују за издања Завода, не због цене, већ, како је рекла, зато што су уџбеници најбоље усклађени са наставним планом и програмом.

У Министарству просвете и спорта су нам објаснили да одређивањем рабата вишег од 15 одсто издавачке куће нису прекршиле закон, јер ће конкурс у области издавања уџбеника за први циклус образовања бити објављен у понедељак. Овим документом ће бити одређени услови издавање и одобравање књига, а у њему је наведено да није дозвољен рабат виши од 15 одсто за уџбенике који ће се користити од првог до петог разреда основне школе.
Ј. Кисин

-------------------------------------------------------------------------

Заводови уџбеници су најјефтинији

Први човек Завода за уџбенике и наставна средства др Радош Љушић јуче је одбацио све оптужбе приватних издавача и позвао конкуренцију да одреди исти или чак већи рабат на уџбенике од онога који је прописала његова кућа. Љушић је рекао да су уџбеници ове куће најјефтинији и да су само читанка у издању "Клета" и буквар "Драганића књиге" и "Народне књиге" јефтиније од Заводових књига.

Затражио је да и приватници штампају малотиражне ђачке књиге, а не само оне профитабилне и да помажу школе и ученике.

– У Правилнику о програму огледа за издавање уџбеника за ниже разреде основне школе нема ни једне речи о висини рабата. У складу са тим одлучили смо да рабат за одређене уџбенике износи 25 одсто. Новац од рабата се не враћа Заводу, већ остаје школама које те паре могу да утроше за кречење, обнављање школске библиотеке... Не радимо дакле ништа што би било противно закону, нити је у супротности са интересима школа, рекао је на конференцији за новинаре директор Завода и позвао конкуренцију да учини исто.

Професор Љушић је признао да је то нека врста мамца, рекламе, али да исту такву и сличне "удице" могу школама, учитељима и родитељима да баце и приватне издавачке куће. Оне чак имају много већи избор могућности него Завод који је још јавно предузеће под контролом владе. Заводу, рекао је, само Министарство просвете за ових шест година дугује 50 милиона динара.

Према његовим речима, Завод је увек "спреман за сарадњу", али на ту сарадњу није очигледно била спремна друга страна.

– Били смо нека врста придруженог члана Удружења приватних издавача, али нас они нису звали ни на један састанак, договор, разговор... Проблем је настао својевремено због тога што би приватни издавачи хтели да и убудуће не штампају малотиражне уџбенике, попут, рецимо, књига на језицима националних мањина. Ми сматрамо да сви морамо да штампамо и те нискобуџетне књиге. А уколико та обавеза остане само Заводу, онда би пак држава морала да дотира издавање малотиражних уџбеника, рекао је Љушић нагласио да је од укупне уџбеничке продукције Завода, две трећине нискотиражних уџбеника. Реч је о књигама за децу са посебним потребама, уџбеницима на језицима националних мањина, о једном броју средњошколских књига. Зато се у Заводу залажу за то да се што пре усвоји нови закон о уџбеницима, како би се рашчистио хаос на тржишту школских књига.

Директор Љушић је подсетио да по важећем закону само Завод може да издаје уџбенике, али су пре неколико година у игру ушли и приватни издавачи само захваљујући Правилнику Министарства просвете о огледима.

– Немам ништа против конкуренције и демонополизације, али се морају увести и поштовати правила игре. Ја сам и за то да се формира независна комисија која би проценила квалитет свих уџбеника. Јер квалитет јесте и треба да буде пресудан приликом одлучивања из којих ће књига учити деца. Десило се да су се у првом тренутку многи учитељи определили за уџбенике приватних издавача. Велики број њих се, међутим, вратио Заводовим књигама. Један број ђака учи из паралелних уџбеника. Учитељи су се определили за уџбенике приватних издавача, а онда су усред школске године деци рекли да купе и Заводове уџбенике да би се надопуниле лекције, реко је др Љушић.
А. Бркић