Ускоро и „џепни” и „луксузни” Павић

Јасмина Михајловић, супруга књижевника Милорада Павића, тврди да је наш познати писац, готово, заборављен. Од његове смрти (30. новембар 2009), објављено је двадесет пет превода његових књига, широм света, а код нас, практично, ништа. Постхумно, у Србији, објављена су само два наслова: „Кратка историја Београда” (Графички атеље „Дерета”, Београд) и Павићев превод Пушкиновог „Евгенија Оњегина” („Пчелица”, Чачак).

Оставинска расправа, каже Јасмина Михајловић, због реформе судства, трајала је годину и по, завршена је тек у јуну 2011. године. Да би што брже окончала поступак, и кренула са објављивањем Павићевих књига, морала је да промени три адвоката. Она је сада власник свих ауторских права на Павићева дела, осим на роман за децу „Невидљиво огледало”, чији је наследник Павићева унука.

У јуну 2011, Јасмина Михајловић склопила је ексклузивни уговор са Заводом за уџбенике из Београда за објављивање „Хазарског речника”, три верзије: џепна књига, на српском; луксузно илустровано издање, на српском и луксузно илустровано издање, на енглеском. Иста издавачка кућа се обавезала и да ће објавити Павићеве књиге: „Унутрашња страна ветра”, на српском и енглеском, и „Друго тело”, такође на српским и енглеском.

У јуну, прошле године, склопљен је и уговор са издавачком кућом „Паидеја” за објављивање „Малог ноћног романа”, а у октобру са „Платоом” за објављивање три књиге: „Гвоздена завеса”, „Изврнута рукавица” и „Предео сликан чајем”. У октобру, прошле године, Јасмина Михајловић склопила је уговор и са „Новом књигом” из Подгорице за објављивање „Хазарског речника”, латинично, андрогино издање. Добила је информацију да ће се књига појавити у књижарама 7. маја. Шта је са осталим издањима – није јој познато.

У Заводу за уџбенике нам кажу да ће џепно издање „Хазарског речника” бити објављено за месец и по дана, а остали наслови на српском језику до предстојећег Сајма књига у Београду. Бранислав Гојковић, власник „Платоа”, каже да ништа није спорно и да ће се све књиге појавити ускоро: „Гвоздена завеса” и „Изврнута рукавица” после Ускрса, а „Предео сликан чајем” до краја априла. „Паидеја”, објашњава Петар Живадиновић, директор и главни и одговорни уредник, од прошлогодишњег Сајма књига у Београду није објавила ниједну књигу. Током маја, објавиће четири-пет џепних, а међу њима и Павићев „Мали ноћни роман”.

Током 2010, 2011. и 2012. године, за разлику од нас, широм света, појавио се велики број нових или обновљених издања књига Милорада Павића. У Русији, изашли су романи: „Предео сликан чајем”, „Унутрашња страна ветра”, „Последња љубав у Цариграду”, „Кутија за писање”, „Звездани плашт”, „Друг­о ­тел­о”, збирке приповедака: „Разнобојне очи” и „Невидљива страна месеца”. У Америци су се у оквиру Киндл електронских издања, појавили „Уникат”, „Плава свеска” и „Дру­го тело­”, а током 2012. очекује се мултимедијално енглеско издање „Хазарског речника”, које ће бити доступно широм света у дигиталној форми.

Словаци су штампали „Предео сликан чајем” и „Вештачки младеж”. Грци су објавили збирку прича „Две лепезе из Галате”, а у Вилнусу, у Литванији, изашао је „Хазарски речник”. Азербејџан је објавио „Хазарск­и речн­ик”, јубиларно издање, са сликом Павићевог споменика у Ташмајданском парку. Чеси су „­Хазарски речни­к” пустили у слободну продају – само као женски примерак, док се мушка верзија може наручити једино преко интернета. Грузијци су у Тбилисију издали „Унутрашњу страну ветра” и „Хазарски речник”, док су Турци обновили „Хазарски речник”, штампајући га сада као андрогино издање (уједињени мушки и женски примерак), са ауторовим предговором. Интересантно је појављивање „Хазарског речника” у Индонезији, због пиратских издања. У Кореји, „Хазарски речник” објављен је с насловном страном на ћирилици. На шпанском језику, у Мексику, објављени су романи „Друго тело” и „Уникат”.

Руски вајар Григориј Потоцки, аутор споменика Милораду Павићу у центру Москве, додаје Јасмина Михајловић, више пута се обраћао представницима града Београда, с молбом да му се дозволи да о свом трошку, као дар Руске Федерације, постави спомен-плочу, с барељефом, реплику московског споменика. Одговор никада није добио. Споменик у Москви, подигнут јуна 2009. године, ниједан српски медиј није снимио и објавио. На годишњицу рођења, и смрти, руски писци и интелектуалци полажу цвеће на Павићев споменик. У Београду, о годишњицама, цвеће полажу само представници азарбејџанске амбасаде и породица.