Тешки задаци за нову владу

Ко год после избора седне у фотељу министра финансија мораће да се определи за штедњу, па и драконске мере, без обзира на то што током предизборне кампање могу да се чују различити предлози за смањење пореза и намета привреди и грађанима. Буџет пуца по свим шавовима, приходи успоравају, привреда је у стагнацији, па само у прва три месеца постоји опасност да минус у каси буде двоструко већи од дозвољеног. Ако се овако настави, упозоравају у Фискaлном савету, јаз између прихода и расхода биће много већи од 30 милијарди, колико је према првобитној процени, минус до краја године могао да „прешиша” закон.

У тренутку када буџетски дефицит и јавни дуг пробијају законом дозвољене границе, у актуелној предизборној кампањи обећавају се мере које додатно те проблеме повећавају. Могу се, тако, чути обећања да ће таксе бити смањене или укинуте. Иако су предлагачи по закону дужни да паралелно с мерама које смањују приходе, предложе и начин на који се тај мањак надокнађује, у кампањи тога нема. И зашто би, када изговорене речи никога не обавезују. Тако се предлаже и смањење пореза на зараде, али се прећуткује који ће приходи због тога морати да се повећају. Влада је недавно усвојила и амандман на Закон о ПДВ-у, којим се овај порез укида на беби-опрему. У извршној власти, међутим, нису објаснили како ће се пеглати мањак који ће по том основу у буџету настати. 

„Одмах после избора треба усвојити средњорочни фискални програм с којим треба да се државни дуг сведе на одржив ниво”, пише у документу који је ММФ објавио после неуспешних разговора о првој ревизији аранжмана из предострожности. Исти савет влади дали су пре неколико дана чланови Фискaлног савета.

Очекује се да ће јавни дуг остати изнад законом прописане

горње границе од 45 одсто бруто домаћег производа, чак иако се пореска политика буде руководила правилом о фискалном дефициту, упозорио је ММФ.

– Мисија се стога залаже за политику којом ће се дуг спустити на ниво испод законом прописане границе од 45 одсто, као што је предвиђено оквиром о фискалној одговорности. Такође ће бити важно да се створи фискални простор за додатну инвестициону потрошњу, која је у базном сценарију и даље на релативно ниском нивоу упркос неодложним потребама у области инфраструктуре. Кораци у том смеру обухватају смањење субвенција и трансфера, умањење масе зарада изнад онога што подразумевају актуелна правила о индексацији, проширење основице пореза на добит предузећа, доходак грађана и пореза на имовину и повећање стопе ПДВ-а, која је и даље једна од најнижих у региону – пише у документу ММФ-а.

Иначе, проблем јавног дуга не мучи само Србију, већ многе земље Европе. Како би предупредиле дужничку кризу, неке од њих су увеле нова оштрија фискална правила којима намеравају да тај проблем реше. Професори Милојко Арсић и Милан Пејић у најновијем броју „Кварталног монитора” анализирали су искуства неких од тих земаља. Према методологији ЕУ, државни дуг земаља чланица не може бити већи од 60 одсто БДП-а. На крају 2010. године, многе од њих прекршиле су то правило. Међу њима су и Немачка, Грчка, Белгија, Мађарска, Велика Британија, Аустрија, Холандија. Многе од њих увеле су „кочнице за јавни дуг” како би избегле грчки сценарио. Професори Арсић и Пејчић наводе примере Словачке и Пољске који би могли бити релевантни за Србију.

Тако је Словачка, на пример, увела ограничења која ће спречити да њихов државни дуг достигне (не)дозвољених 60 одсто. Тамошња влада ће тако, када дуг прекорачи границу од 50 одсто, од министрa финансија захтевати да изнесе образложење, као и да предложи план за његово смањење. Када се достигне ниво од 53 одсто, влада ће бити обавезна да смањи зараде у јавном сектору на прошлогодишњи ниво. А када дуг достигне 55 одсто, јавна потрошња у земљи се замрзава на лањском нивоу. Ако се достигне ниво од 57 одсто, министар финанија мора да предложи буџет без мањка или са суфицитом. Аутоматски поступак о изгласавању поверења влади покреће се онда кад дуг достигне 60 одсто, што је, подсећамо у складу с методологијом ЕУ. И Пољска је увела неке кочнице за креаторе фискалне политике. Када се прекорачи граница од 50 одсто, мора да се сачува однос између дефицита и прихода у наредној години на истом нивоу. Ако се и граница од 55 одсто прекорачи, министар финаснија је обавезан да предложи уравнотежен или буџет са суфицитом. Уз то је могуће и смањење зарада у јавном сектору, док се пензије и социјална давања могу индексирати с инфлацијом.