Текст Ахтисаријевог предлога (1)

ИЗВРШНИ РЕЗИМЕ Увод    I. Циљ Свеобухватног предлога за решење статуса Косова је да дефинише одредбе неопходне за једно будуће Косово које је способно за живот, одрживо и стабилно. Предлог укључује детаљне мере које ће обезбедити промовисање и заштиту права заједница и њихових чланова, стварну децентрализацију власти као и очување и заштиту културног и верског наслеђа. Поред тога, Решење прописује уставне, економске и безбедносне мере чији је заједнички циљ да допринесу развоју мултиетничког, демократског и просперитетног Косова. Важан елеменат Решења је мандат за будуће међународно цивилно и војно присуство на Косову како би се надгледала примена Решења и пружила помоћ надлежним властима Косова у обезбеђивању мира и стабилности широм Косова. Одредбе Решења ће имати правну снагу изнад свих других правних одредби на Косову.

II.            Одредбе Решења

Решење се састоји од главног дела у којем се налази четрнаест чланова који успостављају кључне принципе и дванаест анекса којима се ти принципи разрађују 

Косово ће бити мултиетничко друштво, које ће управљати само собом демократски и уз пуно поштовање владавине закона, по највишим међународно признатим стандардима људских права и основних слобода, и које промовише мирну и просперитетну егзистенцију свих својих становника.

Косово ће усвојити устав како би се такви принципи утемељили. Иако Решење не прописује комплетан устав, оно дефинише основне елементе који морају бити део устава.

Косово ће имати право да преговара и закључује међународне споразуме, укључујући и право да тражи чланство у међународним организацијама.

Централни елемент Решења је заштита и промовисање права чланова заједница. Решење се бави кључним аспектима који треба да буду заштићени, укључујући културу, језик, образовање и симболе. Оно такође предвиђа конкретне механизме представљања за чланове заједница на Косову који нису Албанци у кључним јавним институцијама како би се очувало и подстакло њихово стварно и активно учешће у јавном животу. Како би се у законодавном процесу заштитила права чланова заједница на Косову који нису Албанци, Решење такође предвиђа да одређени таксативно набројани закони могу бити усвојени само уколико се већина не-албанских чланова косовске Скупштине сложи око њиховог усвајања.

Решење даје широк предлог за децентрализацију, који је по опсегу обиман и има за намеру промовисање добре власти, транспарентности и ефикасности јавних услуга. Предлог се посебно концентрише на конкретне потребе и бојазни заједнице Срба на Косову, који ће имати високи степен контроле над својим пословима. Елементи децентрализације укључују интер алиа, нове општинске надлежности у општинама у којима су Срби већина (као што је то случај код секундарног здравственог осигурања и високог школства); широку општинску аутономију у финансијским питањима, укључујући и могућност примања финансирања из Србије које је транспарентно а намењено широком спектру општинских активности и циљева; одредбе о међу-општинском партнерству и сарадњи са институцијама у Србији; и оснивање шест нових, или значајно проширених, општина у којима су Срби већина (Грачаница, Ново Брдо, Клокот, Ранилуг, Партес, Северна Митровица). 

Решење такође предвиђа правосудни систем на Косову који би био јединствен, независтан, професионалан и непристрасан и који би омогућавао свим лицима на Кососву приступ правди. Оно такође предвиђа механизме који треба да обезбеде да систем правосуђа укључује све, а да састав судија и јавних тужилаца одражава мултиетнички карактер Косова.

Одредбе о заштити и промовисању верског и културног наслеђа ће осигурати слободно и неометано постојање и функционисање српске православне цркве (СПЦ) на Косову. Више од четрдесет кључних верских и културних локалитета ће бити окружено Заштитним зонама како би се спречило било какво ометајуће комерцијално или индустријско пословање или изградња, и како би се очувало културно достојанство оваквих места. Решење такође налаже успостављање додатне физичке заштите за одређене изабране објекте. СПЦ и њене интерне организације ће експлицитно бити признате од стране косовских власти и биће им дата неповредивост њихове имовине као и ослобођање и олакшице код плаћања пореза и царина. СПЦ на Косову ће такође имати слободу да одржава везе са СПЦ у Београду.

Све избеглице и интерно расељена лица са Косова имаће право на повратак и повраћај њихове имовине и личне имовине. Решење такође позива Косово и Србију да у потпуности сарађују са Међународном комисијом Црвеног крста како би се утврдила судбина несталих лица.

Решење укључује конкретне одредбе које имају за циљ промовисање и обезбеђивање одрживог економског развоја на Косову. Решење наводи транспарентне поступке за разграничавање спорних имовинских захтева и наставак процеса приватизације са значајним учешћем међународне заједнице. Поред тога, Решење дефинише механизме за одређивање косовског учешћа у спољном дуговању Србије и за решавање питања реституције имовине.

Решење такође предвиђа успостављање професионалне, мултиетничке и демократске службе безбедности на Косову, подстичући значајно локално учешће у њеном развоју, али уз задржавање извесног нивоа међународног надзора неопходног за крајњи успех у овом осетљивом подручју. Полицијске снаге Косова ће имати јединствени ланац комаде на целом Косову са локалним полицајцима који ће одржавати етнички састав општина у којима раде. У општинама на Косову где су Срби већински део становништва, скупштине општина ће имати већа овлашћења код избора локалног командира станице. Нове професионалне мултиетничке снаге безбедности Косова (СБК) ће бити успостављене у року од годину дана. У почетку оне ће преузети одговорност реаговања у кризним ситуацијама, уклањање експлозива и заштите цивила. Оне ће имати највише до 2.500 активних припадника и 800 резервиста. Решење предвиђа да ће садшњи Косовски корпус за заштиту (ККЗ) бити расформиран у року од једне године.

Имајући у виду да испуњавање обавеза од стране Косова у оквиру Решења  захтева широк спектар сложених и тешких активности, документ предвиђа будуће међународно присуство ради надзора и помоћи у значајним напорима косовских власти. Ово присуство се састоји од три основне компоненте:

Међународни цивилни представник(МЦП), који је истовремено и Специјални представник Европске уније, биће постављен од стране Међународне групе за надзор (МГН) која је састављена од главних међународних заинтересованих учесника. МЦП ће имати највиша овлашћења за надзор над применом Решења. МЦП ће имати конкретна овлашћења која ће бити додељена њему или њој, како би био или била у могућности да предузима акције неопходне за надзор и обезбеђење успешне примене Решења. Ово укључују овлашћење да поништи одлуке или законе донете од стране косовских власти и да казни или смени јавне функционере чије су акције оцењене од стране МЦП да нису у складу са словом или духом Решења. МЦП ће такође бити коначна инстанца на Косову у вези цивилних аспеката Решења.

Мисија Европске уније за питања политике одбране (МЕУППО) која ће надлегати, водити и саветовати у вези свих подручја везаних за владавину закона. Конкретно, она ће помагати Косову у развоју ефикасне, правичне и репрезентативне полиције, судија, царине и казнено-поправних институција, а имаће и овлашћења да преузме друге одговорности како би обезбедила одржавање и промовисање владавине закона, јавног реда и безбедности.

Међународно војно пруство под руководством НАТО-а скупа са МЦП и уз сарадњу косовских институција ће пружити мирно и безбедно окружење широм Косова, све дотле док косовске институције не буду у стању да у пуној мери преузму одговорности у вези безбедности.

Ради помоћи у надзору који је неопходан за успешну примену Решења, биће потребно широко присуство ОСЦЕ-а (Организација за безбедност и сарадњу у Европи) на терену на Косову.

III. Примена Решења

Након ступања на снагу Решења, биће прелазни период од 120 дана, током којег ће постојећи мандат УНМИК-а остати непромењен. Како би се омогућио непосредни надзор над применом Решења од стране Косова, МЦП ће имати овлашћење да надгледа ту примену и даје препоруке УНМИК-у о акцијама које треба предузети како би се обезбедило поштовање Решења.

Током прелазног периода ће Скупштина Косова, уз консултације са МЦП-ом, бити одговорна за усвајање устава и закона неопходних за примену Решења. Нови устав и закони ће ступити на снагу одмах након истека прелазног периода.

На крају прелазног периода мандат УНМИК-а ће престати и сва законодавна и извршна власт која је била дата УНМИК-у биће комплетно пребачена на власти Косова у складу са Решењем. 

У року од девет месеци након ступања на снагу Решења, треба да се одрже општи и локални избори.

Мандат МЦП-а ће се наставити све док МГП не утврди да је Косово извршило примену одредби Решења.