Злато се све чешће кријумчари

На име царинских дажбина и пореза на додату вредност из увоза, Управа царина Србије 2011. наплатила је више од 320,6 милијарди динара прихода. То је за 9,8 одсто више него 2010. године. Другачије речено, царина је уне„ла” готово 40 одсто планираног новца у буџет и тиме у потпуности испунила годишњи план. Посебно нас поносним чини финални извештај Државне ревизорске институције у којем је царина добила позитивну оцену. Међутим, на глобалном нивоу, функција модерне царинске службе постепено се мења. Поред убирања прихода за државу, јача њена улога у несметаном одвијању међународне трговине, као и учешће у системима безбедности и заштите грађана, рекао је у интервјуу за По„литику” Предраг Петронијевић, директор Управе царине Србије одговарајући на питање какве резултате постиже царина и шта даље.

Ко данас чини царину Србије? Колико људи, испостава... Јесу ли радници задовољни платама, друштвеним стандардом, статусом…У српској царинској служби запослено је око 2.700 људи, који своје послове и задатке обављају преко београдске централе и 15 подручних јединица  царинарница, у оквиру којих су, као уже унутрашње јединице, организоване царинске испоставе и царински реферати. Кључни елемент су  који сваку царинску службу, па и српску, чини ефикасном  њени запослени. Ова важна државна служба у Србији, са традицијом дужом од двеста година, добија временом нове, све значајније улоге, те стога мора имати адекватног појединца на свим нивоима. Задовољство ми је што могу да кажем да таквих појединаца, који својим понашањем, радом и залагањем доприносе угледу ове часне професије има много.

Да ли сте и колико задовољни учињеним? Где су, по вама слабости, садашње службе и у каквој сте кон„дицији” у односу на царине у окружењу и ЕУ? За наш рад и резултате добили смо похвале од најрелевантнијих међународних организација. Већ неколико година узастопно, Европска комисија у својим годишњим извештајима о напретку дала је највише оцене српској Управи царина за постигнуте резултате. Поред тога, у протеклом периоду добијали смо изузетно позитивна мишљења Светске царинске организације (СЦО) за успех у спровођењу реформи, али и америчког Стејт департмента за напредак у јачању безбедносног дела наше службе. У сложеним временима, по правилу, јачају покушаји да се заобиђу устаљени легални токови кретања људи, робе и новца. Оваква ситуација логично је наметнула обавезу царини да истраје на својим реформама усмереним ка јачању административних и техничких капацитета службе како би могла да адекватно одговори новим захтевима и изазовима.

Постали смо кандидат за чланство у ЕУ. Да ли ће се и шта мењати у вашој служби у том, шире гледано, организационом контексту?

Када сам дошао на чело Управе царина 2007. рекао сам да је мој основни циљ да једног дана, када се постави питање уласка Србије у Европску унију, царина не сме да представља проблем. Мислим да смо на добром путу да тај циљ достигнемо. И сада, као и тада, дубоко сам убеђен да коначни успех не зависи толико од спољних фактора и околности, колико од нас самих. У том контексту, кандидатура за чланство у ЕУ значи само интензивирање наших напора ка достизању стандарда царинских служби земаља Европске уније, при чему подвлачим да ми већ више година уназад радимо управо на томе  да се што боље њима прилагодимо.

Србија је од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању прихватила многе обавезе у погледу царинских тарифа и стопа? Где смо данас и је ли ЕУ задовољна нашом царином?

Овај међународни уговор, који је потписан у априлу 2008. године, спроводи се успешно. Две најважније обавезе које Србија преузима овим споразумом су успостављање зоне слободне трговине и усклађивање нашег законодавства са правом ЕУ. У извештају Европске комисије из октобра 2011. наводи се, између осталог, да је царинско законодавство готово у потпуности усаглашено са правним тековинама ЕУ и да се обавезе које произилазе из Прелазног споразума адекватно испуњавају.

С каквим се све проблемима суочавате на „терену”? Шта је данас шверцерски хит на граници? Јесте ли кадровски, материјално, стручно и технички оспособљени да се ухватите у коштац с тим изазовима?

Количине заплењене робе варирају од године до године и, логично, зависе од тога шта се и у којој мери одређене године кријумчари. То, опет, зависи од актуелне понуде и потражње на светском црном тржишту. Добар показатељ за ово је и злато, које се од почетка глобалне економске кризе све више кријумчари, јер му је на светском тржишту скочила цена. Укупан број откривених прекршаја у протеклој години износи 8.404. Да би се остварили најбољи могући резултати на терену неопходни су добро обучени и мотивисани људи, савремена опрема и разрађена методологија у складу са највишим светским стандардима.

Сматрам да располажемо свим наведеним елементима, а свакодневно радимо на томе да додатно унапредимо своје капацитете. Један од најбољих примера јесте набавка десет савремених мобилних скенера за контролу робе. За рад на скенерима, који већ дају одличне резултате, обучено је тридесетак службеника. Захваљујући томе, само у последњих неколико месеци око 160 илегалних имиграната спречено је да пређе државну границу. У октобру 2011. године, започета је обука царинских службеника за рад са псима за откривање наркотика, који су као донација добијени од француске царинске администрације.

Царинике је не само кроз вицеве увек пратио висок степен перцепције корупције. Како се с том бољком целог друштва борите?

На пољу борбе против корупције и нарушавања интегритета царинске службе, Управа царина је укључена у већи број међународних пројеката, од којих посебно истичемо пилот пројекат Светске царинске организације под називом Бор„ба против корупције и јачање интегритета царинских службеника” чији смо носилац, а покренула је и неколико сопствених. Недавно смо установили нови број бесплатне телефонске линије 066-303-300 дежурних екипа Унутрашње контроле на коју се може пријавити било каква сумња на корупцију. Током 2011. године, управа је покренула 27 дисциплинских поступака против службеника, а окончано је 40 ранијих. При том су изречене 32 дисциплинске мере, од којих и шест престанака радног односа.

Слободан Костић