Србија моја обећана земља

Иако је његово родно место на другом континенту, скоро пет хиљада километара ваздушном линијом далеко од Београда, од малена одлази код пријатеља и слави највеће хришћанске празнике Божић и Ускрс као да су његови. Каже да је у његовој земљи то нормално, па је с истом праксом наставио и у Србији.

Сенегалац по рођењу, а будући Србин по опредељењу, Ламин Дијара је космополита у правом смислу те речи, искрен и ведрог духа. Головима је просто опчинио навијаче Партизана и напречац постао њихов љубимац. Добио је и надимак „црна мамба” и заслужио да му на свакој утакмици скандирају име и певају песме, без обзира да ли је на терену, на клупи или на трибинама.

Да ли можете да опишете живот у родној Бињони?

Бињона је типично афричко место у региону Зигеншор. Куће су ниске и излазе на улице, које су центар свих збивања. На њима се игра фудбал или се седи на кућним праговима и прати шта се дешава. Није то живот ни налик овом у Европи, чак ни у оном у Дакару, али је за нас леп. Раније је живот био знатно тежи. Данас свака кућа има струју и телевизор. Помажемо једни другима, тако да нико не оскудева бар у оном најосновнијем.

Кога имате у Сенегалу?

Родитеље, браћу, сестре, родбину и много пријатеља. Ја сам 13. од 14 деце. Најмлађи брат је био у Партизану на проби и недавно је отишао из Србије у Француску. Неколико њих је играло фудбал, али су одавно завршили каријере. Најпознатији је Мамаду.

Са колико година сте почели да играте фудбал?

Код нас нема школа фудбала и млађих категорија. Од малих ногу играмо улични фудбал, који је код нас веома популаран. Пуно људи игра, па сам стално морао да трчим од школе до куће да бих заузео место у екипи. Јер, ко закасни не игра. С „правим” сам кренуо тек у Дакару с 14, 15 година у истоименом универзитетском клубу код тренера Пермаса и већ прве сезоне био најбољи стрелац лиге.

Ко вам је био фудбалски узор?

Много сам волео Бразилца Роналда, чувеног „ел феномена”. Уживао сам у његовој игри и због њега постао нападач. А почео сам на средини терена и носио број 10. Гледајући Роналда схватио сам да је много лепше дати гол, него трчати у везном реду.

Када сте први пут чули за Србију?

Чуо сам за Југославију када је Звезда играла у финалу Купа шампиона с Марсељом. Од малих ногу сам навијао за Марсељ и маштао о француској лиги, која је код нас синоним за успех. Нисам ни сањао да ћу доћи у Београд.

Пошто нисте у „обећаној” земљи да ли сматрате да сте успешан човек?

Мирне душе могу да кажем да јесам. Сенегалци верују у Бога и да свако има свој пут и своју судбину. Важно је да играм фудбал, да уживам у овоме што радим и да при томе нешто и зарадим. Овде сам све то добио. Зато и кажем да је Србија моја судбина и моја обећана земља.

Ко ће бити нови шампион Србије?

Ако бог да биће Партизан. Заслужили смо. Од почетка смо водили, имамо осам бодова предности и реално је да будемо први.

Уговор вам истиче 30. јуна. Где бисте волели да наставите каријеру?

Не планирам да идем. Желим да останем, јер мислим да тиме више добијамо и клуб и ја. Видећемо да ли и у клубу мисле исто.

Шта је потребно Партизану да би играо у Лиги шампиона?

Имамо квалитет. Недостаје нам мало среће. И прошлог лета смо били близу.

Шта вам се у Србији не свиђа?

Волео бих да мало напредујемо што се тиче фудбала. Мала су улагања, стадиони су стари... А Србија је земља фудбала. Време је за промене, да буде више спонзора и да људи верују у фудбал. Такође, волео бих да и у осталим клубовима играчи имају иста примања и да уживају овде, а не да само размишљају о одласку у иностранство. Не волим хулигане, поготово када се побију. Људи не долазе на утакмице, јер се плаше инцидената.

Ко вам је најбољи пријатељ из Партизана?

Живим мало повученије. Чим завршим тренинг идем кући. Не дружим се и веома ретко излазим. Потребан ми је мир. Саиграчи су ме прихватили оваквог какав сам. Нема то везе с религијом. Једноставно сам такав. У клубу сам добар са свима. Пијемо кафу, шалимо се... Ту сам с Рнићем, Вукићем, Бабовићем, Сашом Илићем, Томићем и млађима... Атмосфера међу нама је супер. Пробали су да ме промене. Обећавао сам да овај пут долазим сто одсто и не дођем. Гледам телевизију, слушам музику, одмарам. Чим уђем у стан, мрзи ме да опет изађем.

Зашто желите да добијете српско држављанство?

Заволео сам Србију и одлучио да у њој останем и по завршетку каријере. Много ми се свиђа. Имам и супер идеју за посао. Могу да почнем с њим и пре краја каријере. Од нечега мора да се живи и после фудбала. Ако сам у Србији успео у фудбалу, зашто не бих могао и у нечему другом. Преко клуба сам предао папире и чекам.

Како је бити најбољи стрелац српских првенстава?

Супер се осећам. Имам мотива и амбиције да увећам број датих голова. Лепо је да те људи памте по нечему добром. Хвала Богу да се након повреде полако враћам у стару форму. Дао сам седам голова у првенству. Није лоше. Борићу се да дам још више и да што дуже останем на врху.

Који вам је гол најдражи?

Против Звезде у Купу, када смо победили с 3:2. Сећам се да дуго пре те утакмице нисам дао гол, а тада сам дао два. То не могу никада да заборавим. После ње ме кренуло.

Ђорђе Смиљанић

--------------------------------------------------------- 

ЛИЧНА КАРТА

Име и презиме: Ламин Дијара

Датум рођења: 20. децембар 1983.

Место рођења: Бињона – Сенегал

Висина: 175 цм

Тежина: 69 кг

Место у тиму: нападач

Број на дресу: 26

Каријера: Универзитетски клуб Дакар (2001-2003), АСК Жане д'Арк (2003-2005), Зрињски (2005-2007, 27 утакмица, 12 голова), Беира Мар (2007, 5, 0), Партизан (2007-2010), Ал Шабаб (2010-2011, 8, 3), Партизан (од 2011, укупно 105, 52).

Репрезентација Сенегала: 1 утакмица (2009. године)

Трофеји и признања: 3 пута првак Србије (2008, 2009, 2010), 2 пута победник Купа (2008, 2009), 1 најбољи стрелац лиге (2009), 1 најбољи стрелац Купа Србије (2008), 1 у најбољем тиму лиге (2009), са 52 гола најбољи стрелац српских првенстава

Надимак: Дија, Црна мамба, Професор

Ожењен: супруга Нафи

Уговор с Партизаном: до 30. јуна 2012.

Тржишна вредност: 525.000 евраПолиглота

Дијарин деда са очеве стране је из Малија, а с мајчине из Гвинеје. Родитељи су му рођени у Сенегалу. Мада не зна очев бамбара језик прави је полиглота. Говори мајчин манденг, сенегалски волоф (локални ђола каже да је заборавио), француски, енглески и српски, а помало прича и португалски.

Хет-трик на дебију

Уговор с Партизаном потписао је 4. јула 2007. Дебитовао је 15 дана касније у првом колу квалификација за Куп Уефе против свог бившег клуба Зрињског у Мостару и постигао хет-трик (6:1). До сада је за „црно-беле” одиграо 144 утакмице и дао 71 гол. У сезони 2008/2009. са 19 голова постао је први странац голгетер наше лиге.

Јагњетина и ћевапи, Цеца и Чкаља

Ламин Дијара каже да воли српске „народњаке”. Слуша песме Наташе Беквалац, Светлане Ражнатовић, Жељка Јоксимовића, Жељка Самарџића, Џенана Лончаревића... Обожава филмове Миодрага Петровића Чкаље. Прија му наша кухиња и није избирљив у јелу, а на питање шта највише воли да једе као из топа одговара: јагњетину и ћевапчиће.