Љубав на комунистички начин

Алеида Марч, удовица аргентинског идеалисте и револуционара Че Геваре, огласила се књигом интимних успомена на свога мужа после четрдесет година упорног ћутања. "Евокације" су прича о приватном животу глобалне револуционарне иконе о коме су до сада написане стотине књига. Алеида Марч са љубављу и без огорчења описује свој живот са Че Геваром са којим је била у браку последњих осам година његовог живота. "Че се враћао кући касно, у три или четири ујутро. Спавао је мало, пет-шест сати. Замислите! Стварао је ново друштво. Није могао да се посвети породици и кући, пише Алеида Марч. Књига чија је промоција одржана у Италији садржи писма, белешке и документе који до сада нису објављивани. Чеова удовица пише како је десет дана пошто су се венчали њен муж у јуну 1959. кренуо на пут по азијским и афричким земљама. Требало је да остане три месеца, и она га је молила да пође са њим и да му помаже као лична секретарица, посао који је на Куби за њега званично обављала. Није хтео, јер би се то сматрало његовом привилегијом, пише без приговарања Алеида. Други нису могли на пут да поведу "своје другарице".

Прекор због рођења кћерке

Пре него што су се растали отишли су у госте код Фидела Кастра. Фидел је покушао да га убеди да на пут крене са Алеидом. Али Че на то није пристао. Алеиди су тада пошле сузе, што јој Че никада није опростио. Она је иначе такође била међу партизанима кубанске револуције. Прва кћи им се родила 24. новембра 1960. године, када је Че потписивао прве пословне уговоре са социјалистичким земљама у Шангају. Желео је да то буде дечак, и смислио је да се зове Камило, у част његовог револуционарног друга Камила Сиенфуегоса. Са својом уобичајеном иронијом јој је поручио да "буде ли родила девојчицу, треба да је баци кроз прозор". Но, када је сазнао за рођење женског детета, Че је Алеиди послао "честитку": "Увек си се трудила да ми наудиш. Но, у сваком случају шаљем по један пољубац и једној и другој…".

Алеида, која и данас живи на Куби, пориче верзије многих биографа да је њен муж отишао са острва због неслагања са Фиделом Кастром. Уз подршку деце, Алеида је одлучила да исприча тајне свог живота са легендом револуционарног покрета, које је до сада љубоморно чувала.

Тајна мистичког аскете

Имала је 24 године када је упознала Чеа у планинама Екамбраји у новембру 1958. Потицала је из сеоске породице, а у планине је пошла са задатком да однесе новац герили којој је и сама свим срцем припадала. Че је изабрао узбудљив историјски тренутак да јој изјави љубав. Док је герила напредовала ка Хавани, 2. јануара 1959, када су остали сами рекао јој је да је схватио да је воли када су напредовали и заузели Санта Клару, а она је због пролаза тенкова заостала за њим. Тада се уплашио да јој се нешто догодило. Венчање се обавило 2. јуна, неколико дана пошто је Че добио развод од прве жене, Перуанке Илде Гадеје, са којом је имао једну кћерку. Но, у исто време у Мадриду се појавила књига "Црвене сузе", шпанске књижевнице и антрополога Маргарите Еспуње. Мистички аскета, према овим изворима имао је једну обожаватељку која га је пратила и до Боливије. Тамара Бунке, чије је револуционарно име било Тања, упознала се са Чеом у Источном Берлину када је имала 23 године. Тања се дивила свом аргентинском земљаку, а он је, како књига, каже потпуно веровао у њену комунистичку непоколебљивост. Како се нашла у Боливији, то још нико не зна, тек Тања је била део Чеове гериле и била је трудна када је погинула. Фидел Кастро није ништа учинио да Чеу помогне у његовој боливијској авантури, пише ова списатељица, већ га је најбруталније преварио. Да ли је, осим револуционарним, Че Гевара био обузет и љубавним жаром док је био у браку са несрећном Алеидом, ту тајну понела је са собом у 29. години у гроб дотична Аргентинка, млада и храбра Тања.