Накнада штете "јунацима" полицијског штива

Недељник НИН објавио је у априлу 2003. године фељтон у коме су дословце цитирани наводи "Беле књиге". Уследиле су тужбе "главних јунака" овог полицијског штива. Редом, један за другим, усвајани су тужбени захтеви, а Окружни суд у Београду је углавном потврђивао првостепене одлуке и НИН је био принуђен да у име народа плати велику суму новца људима које је МУП Србије означио као припаднике организованих криминалних кланова.
Главни уредник и сарадници познатог часописа отпочетка су се питали зашто НИН треба да плати казну ако је само преписао, практично прештампао, делове већ објављиваног службеног, државног документа. И схватили су да одговор гласи: зато што је суд тако одлучио. И то београдски, најпре Први општински, а потом и Окружни суд. А о истој овој ствари, о једној од тужби за накнаду штете због помињања имена из "Беле књиге", Општински суд у Пироту пресудио је у корист НИН-а. Наиме, тај суд је установио да тужилац који је поднео тужбу јесте претрпео неку нематеријалну штету, али да је за то крива држава и да та држава треба да му исплати новчани износ од 80.000 динара.

– Ми смо изводе из "Беле књиге" објавили као фељтон у време ванредног стања, после атентата на премијера Ђинђића – подсећа новинар НИН-а Србољуб Богдановић, приређивач спорних текстова из "Беле књиге" – Држава је у то време могла да обустави свако објављивање било чега, поготову када је то у наставцима, и да казни новине и новинаре. У нашем случају, међутим, то се није десило. Нису се огласили.

Али судови у Београду су мислили друкчије. Много тога је сажето у образложењу пресуде Окружног суда, коју је потписала председница већа судија Нада Кљајевић: "Општепозната је чињеница да је ′Бела књига′ постојала и да је њен аутор МУП Србије; међутим, такође је познато да ова књига није званично штампана, нити је објављена, нити постоји одобрење за објављивање овог материјала..."

– И шта човек може против оваквог образложења – пита се Богдановић. – Може да се чуди како то нека књига може да буде незванично штампана, како то нека књига која постоји може да буде необјављена јер, држати у руци књигу и тврдити да је она необјављена, а у исти мах тврдити да је општепознато да она постоји, признаћете да је мало невероватно чак и за земљу Србију.

Сумњу главног уредника у честите намере суда буди и околност да је досуђени износ казне увек, изузев у једном случају, био 500.000 динара. Наиме, објашњава Слободан Рељић, да је казна била само за динар већа, НИН би, сходно закону, имао право на ванредне правне лекове.

– Шта да радимо, морали смо да платимо по свим тим пресудама, остала је ваљда још једна – каже главни уредник Слободан Рељић. – Дошли смо у једну апсурдну ситуацију: више као новинари не можемо да се поуздамо чак ни у документ чији је аутор држава. Више не знамо шта смемо, а шта не да објавимо. И коме може да се верује ако не Министарству унутрашњих послова.

Такође, јасно је да су против НИН-а донете пресуде мимо Закона о јавном информисању, тачније члана 82. у коме, под насловом "Искључење одговорности", пише: "Новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила не одговарају за штету ако је неистинита или непотпуна информација верно пренета из јавне скупштинске расправе или јавне расправе у скупштинском телу или из судског поступка или из документа надлежног државног органа." Надлежног државног органа, то јест МУП-а Републике Србије.

-----------------------------------------------------------

Адвокат Шошкић: Држава све знала

Београдски адвокат Слободан Шошкић, правни заступник НИН-а и главног уредника Слободана Рељића, сматра да овај часопис није одговоран за могуће нетачности података о неким лицима чија се имена помињу у полицијској "Белој књизи".

- Суд је на основу писмене изјаве МУП-а Србије установио да је тај материјал означен као службена тајна, те НИН није био овлашћен да то објављује. Ово је неприхватљиво јер у примерку "Беле књиге" који је био у поседу НИН-а нигде није било видно означено да је реч о службеној тајни. Јасно је да су управо за сада неидентификоване особе из МУП-а одговорне што је овај документ стигао до медија, укључујући и НИН - каже адвокат Шошкић.

Шошкићев утисак је да је београдски суд ишао на то да покаже како штити људска права и слободе грађана. Проблем је, сматра адвокат, што та заштита није ишла на терет државе већ једног медија који је само пренео информације званичног државног органа.

- Реч је о хипокризији правосуђа - уверен је Шошкић. - Као адвокат, ја више ништа не могу да учиним. Мој савет другим медијима могао би да гласи: објавите, па да видимо шта ће суд да учини и како ће реаговати у односу на вас.

Наш саговорник објашњава да је НИН можда, али само можда, требало да одговара за одавање службене тајне, под условом да је постојала видна ознака на документу. Тек после тога могао је да уследи грађанско-правни поступак.