Медицинари одлазе у иностранство

Већина здравствених установа кубури са недостатком медицинског кадра, а због неодобравања пријема нових радника установе су често принуђене да на своју руку запошљавају лекаре и сестре како би решиле проблем. На бироу се тренутно налази око 2.100 лекара и око 14.500 особа са средњом стручном спремом из ове области, од којих су многи почели да губе наду да ће икада доћи до радне књижице.

На наше питање да ли ће до краја мандата успети да утиче на надлежне да се запосли 600 здравствених радника, како је пре неколико месеци захтевао, проф. др Зоран Станковић, министар здравља, каже да га нико декларативно није подржао око запошљавања нових људи како би се у буџету за то издвојио новац.

– Нећемо одустати од те намере. Због лоше материјалне ситуације здравствених радника, када приступимо ЕУ, доћи ћемо у ситуацију да лекари одлазе да раде у друге земље. Дакле, постоји могућност да останемо без добрих лекара – нагласио је министар здравља.

Трбухом за крухом, због бољих плата и услова рада, многи здравствени радници напуштају српске болнице и одлазе у друге земље. Тако у овом тренутку Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић” у Београду недостаје 45 здравствених радника, што је недавно обелоданио министар здравља.

– У кратком временском року шест анестезиолога је напустило ову установу и у наредном периоду, без обзира на постојеће тешке материјалне прилике, морамо да обезбедимо кадар за функционисање ове установе – нагласио је др Станковић.

Осим анестезиолога, овој болници недостају и медицинари других специјалности, каже Сања Паунић, пи-ар КБЦ „Драгиша Мишовић”, а посебно је озбиљан дефицит кардиолога јер је установу напустило пет од 13 запослених кардиолога.

– С друге стране, број прегледа на кардиологији је повећан, што говори о енормној пожртвованости и залагању постојећег кадра. Недостају нам и хирурзи и медицинске сестре. Многи су отишли у иностранство, а рецимо анестезиолози су посебно тражени у Словенији. Неки су отишли у пензију, а ипак због таквог природног одлива кадрова нисмо добили дозволу да на њихова места запослимо нове људе. У периоду који је за нама, менаџмент болнице је закључио да је за наше пацијенте, али и кредибилитет установе значајно да максимално ангажујемо запослене, па смо организовали рад у две смене. Како је од 2009. до данас сваке године обим рада подизан за 10 одсто, а број кадрова се упоредо смањивао, можемо да закључимо да даљи рад на овај начин, у скученим условима, уз озбиљан дефицит кадра, представља ризик по пацијенте. Не можемо замерити колегама који су отишли у потрази за бољим условима рада. То су искусни специјалисти и супспецијалисти, стручњаци у својим областима. Слична је ситуација и са новоотвореним Центром за хемодијализу чији је пројектовани обим рада троструко већи од расположивог кадра. За нормално функционисање центра неопходно нам је још 18 медицинских сестара, а захтев за кадром упутили смо Министарству здравља – додала је Паунићева.

Анестезиолози и радиолози, каже Драго Јовановић, пи-ар Клиничког центра Србије, најдефицитарније су струке у КЦС-у. Овој кући лане је дозвољен пријем за свега 27 доктора и 20 сестара, иако им недостаје на стотине медицинских радника.

У Министарству здравља напомињу да се број потребних здравствених радника утврђује и у зависности од врсте и обима стручних послова, интензитета коришћења медицинске опреме и болничких постеља.

– Поред ових услова свакако треба узети у обзир и финансијски план Републичког фонда здравственог осигурања у погледу могућности за отварање нових радних места у здравственим установама – кажу у овој институцији.

У финансијском плану за ову годину Републички фонд за здравствено осигурање, каже Сања Миросављевић, пи-ар ове установе, није добио ни динар за запошљавање нових кадрова. Само на плате за 104.000 запослених у здравству, додаје она, РФЗО издваја више од 90 милијарди динара.

----------------------------------------------

Ђилас најавио пријем кадрова

Градоначелник Београда Драган Ђилас најавио је недавно да ће град запослити 60 лекара и 100 сестара у домовима здравља и клиничко-болничким центрима, а да су средства од 80 милиона динара за то обезбеђена од прошлогодишње добити Апотека „Београд”. Новац за запошљавање лекара и сестара на овај начин, каже он, биће одвајан и наредних година и то ће бити помак у квалитету здравства у Београду.

----------------------------------------------

Дефицитарни медицинари:

- Васкуларни хирурзи

- Грудни хирурзи

- Анестезиолози

- Кардиохирурзи

- Радијациони онколози

- Радиолози

- Лекари нуклеарне медицине

- Патолози

- Медицински микробиолози

- Клинички фармаколози

- Доктори трансфузионе медицине

- Клинички биохемичари

Дaнијела Давидов-Кесар

----------------------------------------------

Карлов угао

• Специјалисти масовно одлазе из земље, млади лекари опседају бирое за запошљавање. Све у свему, велики обрт, мала зарада.

• Сад, пред изборе, недостају нам патолози за мртве душе.

• Лакше је постати специјалац, него специјалиста.

• Недостају нам и анестетичари, али политичари, ових дана, бесплатно дају наркозу.

• Апел радиолозима: Остајте овде, зраци туђег апарата неће вас гријат ко што овде грију.

• Држава је испустила здравство. И то на главу.

• Није све у парама. Има нешто и у здрављу.

• Ова кампања, која се води по шталама, више форсира ветеринаре, него лекаре.

• Ако је и патолог у трци за место председника, ова држава је, можда, већ изумрла.

• Домовино, ти си као – здравство!

Драгутин Минић