Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поетски филм о рату

Поетски филм о рату
Рајко Васић, Младен Матичевић и Тихомир Станић

Немам потребу, а ни мој издавач Задужбина „Петар Кочић”, да од романа правимо вештачког јунака непостојеће сцене, као што то, рецимо, раде менаџери и медији од полуфудбалера пред прелазни рок – изјавио је недавно у интервјуу за „Глас Српске” Рајко Васић, писац романа „Прсти лудих очију” који се нашао у избору за НИН-ову и „Виталову” награду, а поводом куриозитета да је његова књига једна од ретких из Републике Српске која је доживела преводе на енглески, македонски, а ускоро ће, и на немачки језик.

Међутим, тај Васићев „вештачки јунак непостојеће сцене” ипак иде стално напред и корак даље, па ће се из руку читалаца, у догледно време, „преселити” и пред очи филмских гледалаца. Васићеви „Прсти лудих очију” доживеће и своју филмску екранизацију, јер је права за то откупила продуцентска кућа „Балкан филм” из Козарске Дубице која ће се у сарадњи са београдском кућом „Дрина филм” ускоро упустити у припреме за реализацију овог изазовног филмског пројекта.

– Рајко Васић се у роману бави ратом из другачијег, несвакидашњег угла. Главни лик каже за себе и борце да су они прсти неких невидљивих лудих очију које управљају целом ствари. Из те тезе аутор је и дошао до наслова романа „Прсти лудих очију”, каже све успешнији продуцент, а иначе већ дуго врсан позоришни и филмски глумац Тихомир Станић, додајући да је ово још један у низу филмова са антиратном поруком иза којег је стала продуцентска кућа „Балкан филм” из Републике Српске.

– Одлучио сам се да екранизујем роман „Прсти лудих очију” због емотивног приступа писца који нуди други и другачији угао гледања на ратне догађаје. Роман има одличну подлогу за снимање филма, а за мене то је још један изазов и у продукционом смислу – каже Станић чији је план да се филм снима на локацијама у Републици Српској где је и смештена радња Васићевог романа према којем сценарио већ увелико пише београдски сценариста и редитељ Младен Матичевић, аутор филмова „Један на један” и „Заједно”, серије „Неки нови клинци“ и сјајних документараца „Како постати херој” и „Трка за живот”.

– Од романа „Прсти лудих очију” може да се направи атипичан филм, односно нова и оригинална врста филма. Кроз сценарио и сам филм покушаћу да избегнем оно што је постао филмски стандард када је реч о ратним темама, а то је поступак који се најчешће преузима из америчких филмова – каже Матичевић.

Он додаје да је роман Рајка Васића прочитао прошле године и да је био фасциниран књигом јер је „реч о изузетном књижевном делу које се бави ратним сукобима у Босни, али су они само оквир за врло необичну мелодраму између борца и младе девојке, који се уз још неколико српских бораца кроз роман непрекидно крећу, сведочећи и физички доживљавајући страхоте рата али и најдубље и најинтимније емоције”.

– Управо та слојевитост романа, невероватан унутрашњи свет главног јунака и богатство проживљених емоција у тако тешкој ситуацији, учинили су да пожелим да га екранизујем – каже Матичевић.

 За овог сценаристу и редитеља највећи изазов је да поштује писца у „преводу” његовог романа на филмски језик. Матичевић каже да ће две ствари чинити окосницу филма. Једна је – кретање по линији фронта, па ће ово бити и филм кретања и путовања, што није уобичајено за ратну тематику. Друга је – мелодрамска линија која постоји у оквиру романа као необична прича која избегава све клишее.

– У последњих шест месеци, уз помоћ свог косценаристе Сретена Мијовића, борим се да Васићеве изванредне реченичне склопове и унутрашње монологе главног јунака пренесем у форму дијалога, односно у форму филма. Чини ми се да смо сада врло близу тога. „Прсти лудих очију”, биће тежак, али и леп поетски филм о рату. Биће то филм препун тишина, филм чији темпо неће бити брз, али чија ће снага бити велика. Нешто налик на добре руске ратне филмове – каже Младен Матичевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.