Поетски филм о рату

Немам потребу, а ни мој издавач Задужбина „Петар Кочић”, да од романа правимо вештачког јунака непостојеће сцене, као што то, рецимо, раде менаџери и медији од полуфудбалера пред прелазни рок – изјавио је недавно у интервјуу за „Глас Српске” Рајко Васић, писац романа „Прсти лудих очију” који се нашао у избору за НИН-ову и „Виталову” награду, а поводом куриозитета да је његова књига једна од ретких из Републике Српске која је доживела преводе на енглески, македонски, а ускоро ће, и на немачки језик.

Међутим, тај Васићев „вештачки јунак непостојеће сцене” ипак иде стално напред и корак даље, па ће се из руку читалаца, у догледно време, „преселити” и пред очи филмских гледалаца. Васићеви „Прсти лудих очију” доживеће и своју филмску екранизацију, јер је права за то откупила продуцентска кућа „Балкан филм” из Козарске Дубице која ће се у сарадњи са београдском кућом „Дрина филм” ускоро упустити у припреме за реализацију овог изазовног филмског пројекта.

– Рајко Васић се у роману бави ратом из другачијег, несвакидашњег угла. Главни лик каже за себе и борце да су они прсти неких невидљивих лудих очију које управљају целом ствари. Из те тезе аутор је и дошао до наслова романа „Прсти лудих очију”, каже све успешнији продуцент, а иначе већ дуго врсан позоришни и филмски глумац Тихомир Станић, додајући да је ово још један у низу филмова са антиратном поруком иза којег је стала продуцентска кућа „Балкан филм” из Републике Српске.

– Одлучио сам се да екранизујем роман „Прсти лудих очију” због емотивног приступа писца који нуди други и другачији угао гледања на ратне догађаје. Роман има одличну подлогу за снимање филма, а за мене то је још један изазов и у продукционом смислу – каже Станић чији је план да се филм снима на локацијама у Републици Српској где је и смештена радња Васићевог романа према којем сценарио већ увелико пише београдски сценариста и редитељ Младен Матичевић, аутор филмова „Један на један” и „Заједно”, серије „Неки нови клинци“ и сјајних документараца „Како постати херој” и „Трка за живот”.

– Од романа „Прсти лудих очију” може да се направи атипичан филм, односно нова и оригинална врста филма. Кроз сценарио и сам филм покушаћу да избегнем оно што је постао филмски стандард када је реч о ратним темама, а то је поступак који се најчешће преузима из америчких филмова – каже Матичевић.

Он додаје да је роман Рајка Васића прочитао прошле године и да је био фасциниран књигом јер је „реч о изузетном књижевном делу које се бави ратним сукобима у Босни, али су они само оквир за врло необичну мелодраму између борца и младе девојке, који се уз још неколико српских бораца кроз роман непрекидно крећу, сведочећи и физички доживљавајући страхоте рата али и најдубље и најинтимније емоције”.

– Управо та слојевитост романа, невероватан унутрашњи свет главног јунака и богатство проживљених емоција у тако тешкој ситуацији, учинили су да пожелим да га екранизујем – каже Матичевић.

 За овог сценаристу и редитеља највећи изазов је да поштује писца у „преводу” његовог романа на филмски језик. Матичевић каже да ће две ствари чинити окосницу филма. Једна је – кретање по линији фронта, па ће ово бити и филм кретања и путовања, што није уобичајено за ратну тематику. Друга је – мелодрамска линија која постоји у оквиру романа као необична прича која избегава све клишее.

– У последњих шест месеци, уз помоћ свог косценаристе Сретена Мијовића, борим се да Васићеве изванредне реченичне склопове и унутрашње монологе главног јунака пренесем у форму дијалога, односно у форму филма. Чини ми се да смо сада врло близу тога. „Прсти лудих очију”, биће тежак, али и леп поетски филм о рату. Биће то филм препун тишина, филм чији темпо неће бити брз, али чија ће снага бити велика. Нешто налик на добре руске ратне филмове – каже Младен Матичевић.