За сада ништа од јефтинијег гаса

Све чешће поједини домаћи политичари изјављују да би Међудржавни споразум с Русијом о градњи „Јужног тока” преко Србије требало мењати, јер је за нас неповољан, пошто је наша земља у целом послу мањински партнер, те да бисмо новим преговарањем добили јефтинији гас. Леонид Чугунов, новоименовани шеф „Јужног тока” за Србију, у разговору за „Политику” на то одговара „да Гаспром не може да мења услове Mеђудржавног споразума и да се таква могућност за сада не разматра”.

Као нови шеф „Јужног тока” за Србију можете ли да потврдите да ће градња преко наше земље почети на јесен? Да ли је позната траса?

Са задовољством могу да потврдим да намеравамо да донесемо инвестициону одлуку у новембру ове године. По налогу премијера Русије, примакли смо датум почетка изградње „Јужног тока”, померајући га на децембар ове године и завршили припрему студије изводљивости. Гасовод ће бити спреман за транспорт првих количина гаса крајем 2015. године, укључујући и српску деоницу. Маршрута проласка „Јужног тока” преко Србије је дефинисана. Гасовод ће прећи границу Бугарске и Србије у рејону Зајечара, а изаћи ће из Србије код Суботице.

У Србији се све чешће инсистира на изменама Међудржавног споразума у делу „Јужног тока” којим бисмо постали равноправан партнер с „Гаспромом”, дакле, 50 према 50. Да ли је то могуће, с обзиром на то да је Бугарска успела да се о томе договори у своју корист?

С Бугарском је у старту био потписан уговор 50:50. Са Србијом је другачије – 51:49. Међудржавни споразуми увек имају предност над осталим уговорима и условима. У њих се по правилу не уносе измене.

Да ли Србија може с новим гасоводом да очекује јефтинији гас, будући да је потрошња последњих година oпала управо због високе цене гаса у односу на друге енергенте, струје пре свега?

„Јужни ток” ће Србији донети инвестиције и приход од транзитних такси. Што се тиче цене гаса, о томе за сада не бих говорио, јер „Гаспром” таква питања не решава једнострано. То је велепродајна цена. Ако погледамо праксу у другим европским земљама, она не премашује половину цене коју плаћа крајњи потрошач. Остале локалне дажбине за дистрибуцију и транспорт свака држава регулише самостално.

У ишчекивању градње „Јужног тока” разговара се о градњи нових гасних електрана у Србији. Једина понуда која је стигла на тендер, у финансијском смислу, није повољна за Србију, а тиче се цене гаса који „Гаспром” треба да испоручује. Да ли се може очекивати да цена ипак буде нижа?

Може се продискутовати и о упоредној цени разних енергената, по параметру као што је топлотна моћ. То може помоћи да се схвати колико је гас јефтинији од других енергената. Али то није мој делокруг рада, зато нећу детаљно говорити о формирању цене. Хајде да на ту ствар погледамо с друге стране. Србија ће добити много конкретних предности од учешћа у пројекту „Јужни ток”. Очекујемо да ће изградња гасовода обезбедити више од 2.200 радних места и привући до 1,5 милијарди евра директних инвестиција. Подземно складиште гаса „Банатски двор”, које је први објекат пројекта „Јужни ток”, већ је у функцији. Учествујући у „Јужном току” Србија ће дугорочно извући корист из поузданих испорука гаса по предвидивим ценама.

Колико би Србија могла реално да заради од транзитне таксе изградњом „Јужног тока”?

Упркос томе што је за сада сувише рано давати тачне процене новчаних средстава које Србија може да добије за транспорт гаса, aпсолутно је сигурно да ће та средства дати допринос јачању њене националне економије.

Ко ће градити гасовод? Ко обезбеђује новац?

Гасовод ће градити заједничко предузеће „Јужни ток Србија АГ”, које су основали „Србијагас” и „Гаспром”. Током реализације овог пројекта биће ангажована сопствена средства и кредитно финансирање, као и при изградњи „Северног тока”, где се такав приступ показао као успешан. Стога не сумњам да можемо да ангажујемо довољан обим средстава за изградњу „Јужног тока”.

Како је решено питање приступа треће стране, односно коришћења гасовода „Јужни ток”, с обзиром на то да је било негодовања Европске комисије на руски монопол?

То је важна тема и ми настављамо разговоре с ЕК. „Јужни ток” је велики пројекат и захтева од инвеститора да на себе преузму велике обавезе. Он има смисла у случају да инвеститори могу да остваре планирани приход од реализације пројекта. Ми морамо да остваримо његове главне циљеве да повећамо поузданост испорука руског гаса у Европу и обезбедимо додатне количине гаса потрошачима на локалним тржиштима и при том да гарантујемо партнерима његову економску ефикасност. Ако инвеститори не буду могли стопостотно да искористе капацитете „Јужног тока”, то ће се негативно одразити на ефикасност инвестиција.

Шта предлажете Европској комисији?

Предлажемо да се деонице које пролазе преко територија земаља Европске уније сматрају природним продужетком наших извозних гасовода. Логика говори да оне то и јесу све до оне тачке где увозни природни гас доспева до унутрашње европске гасне дистрибутивне мреже. У супротном, морали бисмо да плаћамо изградњу два пута већих гасовода, како бисмо, имајући право да их користимо 50 одсто, задовољили захтеве трећих земаља. Само после се не треба чудити што другу половину гасовода нико неће користити, пошто се други претендент на те капацитете и други испоручилац гаса неће појавити. Настављамо активни дијалог с европским институцијама и верујемо да ће разумни пословни приступ победити.