Део решења - суфинасирајући студенти

Национални савет за високо образовање више пута је указивао на потребу доношења стратегије развоја образовања, чиме би био учињен квалитативан корак напред у односу на постојећа парцијална документа. Предложену Стратегију, у том смислу, треба свакако поздравити.

Велики део документа посвећен је високом образовању – укупно четири подсистема и одговарајућа општа преамбула. Сматрало се да је важно инсистирати на квалитету високог школства, имајући у виду посредан и непосредан утицај на ниже нивое образовања.

Ипак, Стратегија не нуди квалитативне ,,револуционарне“ промене и ,,заокрете“. Кад је реч о високом образовању, ,,револуционарни скок“ је остварен пре седам година, усвајањем новог Закона о високом образовању, с многим новим нормама које су у вези са ,,болоњским процесом“. Нови слични ,,скокови“ у Стратегији нису предвиђени, али се инсистира на доследној примени онога што је прихваћено ,,болоњским процесом“.

Важно је да Стратегија прави нове искораке према даљој хармонизацији са ужим и ширим окружењем јер то је један од општих предуслова за развој високог образовања. Иницијални циљ ,,болоњског процеса“ и јесте био племенита идеја јачег међусобног повезивања европских држава кроз формирање заједничког простора високог образовања. Код нас је нагласак на ,,Болоњи“ у почетку био усмерен поглавито на задовољавање форме, што је, нажалост, довело до тога да високим образовањем у целини данас нисмо претерано задовољни – погледајмо свакодневне протесте студената.

Један од метода за успостављање квалитета, који је уведен новим Законом о високом образовању, јесте систем акредитације. Први циклус акредитације је успешно спроведен, што представља елементарно увођење реда у реформисани систем високог образовања. Сада нас очекује следећи циклус, јер сваких пет година почиње нови циклус акредитације. Стратегија говори и о агенцији за акредитацију као о независном телу у чијем раду би у већој мери него до сада били ангажовани страни експерти. Међутим, суштински корак напред у погледу квалитета високог образовања био би остварење вишег нивоа опште културе квалитета кроз појачану интерну контролу самих високошколских установа.

Помиње се с тим у вези и могућност формалног рангирања факултета и универзитета, што је у свету сада популарна пракса, мада често нису сасвим јасни критеријуми за то. У сваком случају, квантификација показатеља понекад доноси са собом и претерана упрошћавања. На европском скупу министара образовања у Лувену, коме сам присуствовао као члан наше делегације, о томе је поведена расправа и исказан став о ранг-листама као исувише формализованом начину вредновања квалитета. Речено је и то да рангирање може да има негативан социјални ефекат, јер ће универзитети на врху листе увек бити ексклузивни, а остали резервисани за ниже социјалне слојеве. Боља алтернатива је повећање транспарентности високошколских установа.

Докторским студијама се у Стратегији даје велики значај. Чинило се да је прави тренутак за то, јер реформисане докторске студије код нас нису још достигле задовољавајући квалитет. У документу се инсистира на споју науке и образовања управо кроз докторске студије, што би требало да допринесе успешнијем остварењу опште улоге универзитета у друштву. Поједностављено речено, то значи: ако имамо добре докторе наука имаћемо не само боље високошколске установе и боље студенте, него и друштво које је у стању да успешније одговори са актуелне изазове и кризе.

Најзад, кад је реч о финансирању високог школства, неки делови предложеног текста изазвали су мноштво реакција. Сматрам да овај део Стратегије треба да буде дат само као једна од могућих опција, коју би тек требало конкретизовати кроз акциони план и пратећа законска и подзаконска акта. Са општег становишта, увођење категорије суфинансирајућих студената је добар предлог, јер део средстава студент добија од државе, а други део може да покрије повољним кредитима. На који начин би се студентима давали повољни кредити то је компликовано финансијско питање. Општи циљ је, свакако, остварење права на високо образовање гарантовано Уставом.

Предлог текста Стратегије има, без сумње, низ мана. Једна од њих је и непостојање прецизног одговора на опсервацију да данас имамо слабији квалитет високог образовања у односу на ранија времена. Надам се, ипак, да ће примена овог документа допринети враћању нашег високог образовања на централну позицију у науци и образовању у региону коју је некада имало.

Председник Националног савета за високо образовање, професор универзитета