Могућност рата је слаба

Шест великих сила и Иран су после једногодишње паузе обновили преговоре о спорном нуклеарном програму Техерана, али договор у Истанбулу да се разговори наставе у Багдаду за пет недеља само привремено спушта тензију, док могућност оружаног сукоба није отклоњена.

Иран је чврсто на позицији да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопске природе и тражи укидање санкција, док Запад и даље сумња да истраживања и обогаћивање уранијума воде производњи атомске бомбе и захтева хитну акцију и доказе да Исламска Република нема амбицију прављења атомске бомбе.

Рамин Мехманпараст, заменик шефа иранске дипломатије, у разговору за „Политику” подсећа да је врховни вођа исламске револуције, ајатолах Али Хамнеи, недавно издао „фатву” – верско мишљење – рекавши да је поседовање атомског оружја „харам” – грех. „Нити смо трагали нити ћемо трагати за нуклеарним оружјем”, понавља он познати став Техерана да нема намеру да прави А-бомбу, а да му је нуклеарна енергија неопходна за производњу струје и за изотопе у медицини.„Једна од великих грешака Запада је што преговоре прате притисци” каже Мехманпараст, подразумевајући четири рунде санкција УН, посебне казнене мере САД, одлуку ЕУ да од 1. јула забрани увоз иранске нафте, или изјаве америчког председника да су „све опције на столу”.„Претећи речник само производи негативне реакције”, каже дипломата земље која је запретила да ће, у случају да је нападну САД или Израел, блокирати мореуз Хормуз, поморски пут којим пролази трећина светског извоза нафте, што би цену барела подигло на 200 долара и изазвало глобални енергетски хаос. „Ми нисмо Авганистан, Ирак или Либија. Онај ко са нама жели рат мораће да прихвати велике жртве. Ипак, могућност рата је слаба. Шансе за победу разума су много веће”.

Обазриви оптимизам после „позитивне атмосфере” проговора Ирана и групе 5+1 (пет сталних чланица УН плус Немачка) и даље не укида висок степен неповерења између Запада и Техерана, а показује се да дијалог о иранском нуклеарном програму није ни мало умањио тензију између Ирана и Израела.

Израелски премијер Бењамин Нетанјаху, који Иран назива „леглом тероризма” и сматра се поборником бомбардовања, иритиран је чињеницом да ће наредна рунда бити одржана у Багдаду 23. маја. Тиме је, каже он, Иран добио још пет недеља да „без ограничења настави са обогаћивањем уранијума”.„Нетанјаху подсећа на човека који прети оружјем које је окренуто ка његовој глави”, узвраћа ирански дипломата, а његове речи су далеки ехо претњи иранског председника Махмуда Ахмадинежада да ће „ционистички режим сравнити са земљом”.

Мехманпараст, који је и портпарол министарства иностраних послова, избегао је да одговори на питање да ли Иран – уколико допусти међународне инспекције, или пружи доказе о ограничавању програма обогаћивања уранијума на 3-5.5 процената – за узврат очекује ублажавање или укидање међународних санкција.

Упитан колико ће забрана продаја иранске нафте утицати на националну економију, Мехманпараст подсећа да је овогодишњи буџет (март 2012-13) чак 500 милијарди долара и додаје да су реформе које су у току учиниле да се проценат пуњења буџета приходима од нафте спусти на 30 одсто, да се државни расходи смањују док расту приходи од приватизација и пореза.„Иран са садашњим капацитетима производње може да извози нафту 85 година а гас 150 година. Мало је таквих земаља.

Мехманпараст тврди да без обзира на губитак неких тржишта Иран „није спреман да нафту продаје јевтино” и да ће се за повољну цену изборити код великих купаца као што су Кина и Индија.„Научили смо се до сада да увек профитирамо од санкција које нам заводе. Тако ће бити и са нафтом”.

Не прецизирајући детаље, он најављује да ће Иран ускоро стотину страних компанија ставити на „црну листу” а да ће њихови производи бити замењени домаћом производњом. „Биће више притиска на народ, али када се обавља реформа економске инфраструктуре то је нормално. Да се Иран плаши, не би сада улазио у реформе”.

Колико год да је коначни договор између Ирана и његових западних непријатеља далеко, повратак преговарачком столу могао би да стиша нервозу после 15 месеци током којих су бубњеви рата били веома гласни.