Човек квари климу

Глобално загревање је "несумњиво" и кривац за то је "врло вероватно" човек. Глобална температура ће у следеће две деценије расти за најмање 0,2 степена у просеку у свакој, а потом више, што значи да ћемо до краја овог века имати климатски сасвим другачију планету. У међувремену, свет ће много чешће него досад бити изложен поплавама и сушама, ураганима, топлотним ударима…

Ово је срж јуче званично објављеног извештаја међувладиног панела о климатским променама – групе од 2.500 климатолога и других научника које су окупиле Уједињене нације. Тим је на извештају радио пуних шест година, коначни текст је усвојен консензусом и представља коначну реч коју наука данас може да саопшти о теми која је у завршници прошле и почетком ове године избила у сам врх глобалног дневног реда.

Поједини детаљи извештаја обелодањивани су и раније, а коначни текст – и пратећи резиме од око 20 страна – предочени су јуче у Паризу, и били су главна тема у свим медијима. Коначно усаглашавање је било прилично мукотрпно, а како износе неки британски листови, није протекло без притисака појединих влада да се неке формулације ублаже, па ни без понуда да се у извештају понешто измени, уз надокнаду из благајни великих нафтних компанија.

Компромис је по свој прилици формулација да је главни изазивач глобалног загревања "врло вероватно" човек, то јест индустријско испуштање у атмосферу гасова који изазивају ефекат стаклене баште. На конференцији за новинаре у Паризу образложено је да се под "врло вероватно" подразумева "90 одсто вероватноће". То уједно значи и да су научници данас много уверенији у то него што су били пре шест година: у извештају из 2000. стоји да је кривац "вероватно" човек – вероватноћа је тада измерена са 66 процената.

Извештај је, према првим реакцијама, ставио тачку на дебату да ли су климатске промене привремен или трајан процес и да ли глобално загревање треба напросто игнорисати или нешто озбиљно предузимати. "Овај дан ће бити запамћен као дан када је глобално размишљање о климатским променама померено од дебате ка акцији", изјавио је Ејчим Штајнер, извршни директор Програма УН за природну околину. "Фокус ће сада бити померен од дилема шта изазива климатске промене, на питање шта на земљи можемо да урадимо по том питању".

Најсуморнији закључак извештаја је да ће се загревање наставити чак и у случају да се испуштање угљен-диоксида, главног кривца за "стаклену башту", заустави на нивоу из 2000, зато што ће оно што је већ доспело у атмосферу тамо остати још веома дуго. Један од налаза је и да је утицај индустријских гасова на климу у последњих 15 година порастао за 20 одсто.

Климатолози су понудили четири различита сценарија о томе шта ће се с климом догађати до краја овог века. По најблажем, до 2100. просечна температура ће порасти за 1,8 степени, по средњем за 4, а по најцрњем за шест (разлика између данашње просечне температуре и оне из леденог доба је иначе 5 степени). Ниво светских мора ће због тога порасти између 15 и 58 сантиметара, зависно од сценарија који се обистини.

Можда је најреалнији коментар о свему дао Пол Валдез, професор физичке географије са Бристолског универзитета, учесник у овом пројекту: