Бродолом на Карибима

Чачак – „Сигејт“ бејаше управо опловио Кубу и гутао је миље Атлантиком поред Доминиканске Републике и Хаитија, прамца усмереног ка Африци. Био је 10. март и вођа палубе на прекоокеанском броду, Зоран Лончаревић (57) из Чачка, седео је у трпезарији пошто зора на Карибима неће још сат. Пио је кафу и ређао пасијанс, не осврћући се на кувара налакћеног с друге стране стола. Било је 5.41 сати кад је потпуну тишину у мрклој атлантској ноћи у парампарчад разнео страшан ударац.

– Излетео сам на крму и пред носом ми се створио прамац другог брода који иде право на мене и реже као сир нашу лађу, већ је стигао до половине – прича Лончаревић за „Политику“.

Он ће 4. јуна ове године прославити тачно 40 година како плови океанима и морима, али никад није био бродоломац. Баш ниједном, све до овог тајанственог судара на 25 миља од обала Доминикане и Хаитија.

– Све ми је, ипак, постало јасно у једној секунди. Схватио сам да више немамо десну страну брода и почео сам да вичем на узбуну.

Догађаји су се у наредним тренуцима и минутима ређали баш као на филму.

На „Сигејту“ је одмах нестало струје, али се 15 секунди касније укључио мали генератор, нов је и требало би да ради без проблема. Али, ускоро се и он потпуно утишао и стао, каблови су се поквасили.

Од двадесет једног члана посаде „Сигејта“ – капетан је Ријечанин који живи у Копру и декларише се као Словенац, први официр је из Украјине, други из Црне Горе, трећи из Пољске, машинисти Украјинци – нико није видео да им други брод долази у бок, све до последњег трена и ударца. Ни тада нису видели, али су чули. Лончаревић је журно кренуо по кабинама да буди заспале морнаре, истовремено ослушкивао да ли ће капетан командовати да се брод напусти и трком се успео до трећег спрата да би из своје кабине узео појас за спасавање и батеријску лампу.

Због страховитог ударца чамац за спасавање на „Сигејту“ није стигао да се откачи већ се још више заглавио међу носачима и Чачанину није било друге већ да се спрема за скок у море.

– Почели смо да тонемо, брод који нас је ударио полако нас је повлачио у дубину. Били смо одсечени, без пролаза кроз надграђе, могли смо да се провучемо само по крми брода, спољним степеницама. Људи су се већ окупили на крми, али сам још једном, па убрзо и трећи пут морао да идем горе, до кабина, и у мраку дозивам другог инжењера, мог пријатеља који је и на прошлом путовању био са мном.

Ускоро се, на срећу, други брод у овом клинчу, контејнерски „Тимор сторм“, ипак одвојио и његови морнари су бацили сплав за спасавање колегама из „Сигејта“. Неки бродоломници већ су прешли на „Тимор“, такорећи копненим путем, док су бродови још били у загрљају, други су се спустили у сплав. Први официр „Сигејта“ пао је у море али се докопао појаса који му је бацио колега и издржао док га није прихватила нека енглеска јахта, која се ко зна кад и како створила у тој тмини.

На Карибима је већ свануло кад се комплетна посада „Сигејта“ попела на брзи чамац америчке обалске страже. Сви су спасени, уз двојицу повређених. Лончаревић је озледио пету а варилац с његовог брода прошао је нешто горе, такође повредивши ногу.

– Америчка стража нас је нахранила и напојила и ноћили смо на њиховом чамцу. Никад нисам ни помислио да ће ме спасавати они који су ме пре 13 година бомбардовали, али човек, понекад у животу, не може да бира.

„Сигејт“ је пловио под енглеском заставом и био је власништво компаније „Зодијак“ из Лондона. Лончаревић је у енглеској престоници пред Нову годину од управе „Зодијака“ добио сат вредан 1.000 евра за десет година рада у компанији. „Сигејт“ је затим у Шћећину (Пољска) утоварио вештачко ђубриво до Њу Ореланса (САД) па наставио без терета до луке Галвестон, у Тексасу. Ту је овај брод за превоз комбинованог терета утоварио 28.000 тона пшенице за луку Лагос у Нигерији, испловио ка Африци 6. марта ове године, а 10. марта у 3.30 сати иза себе оставио обале Кубе.

– „Тимор сторм“ је те ноћи испловио из Манзанила и нису нас видели у мраку Атлантика, као ни ми њих. Сличне су носивости, превозе контејнере, само што је њихов брод бржи, капетан им је Рус а морнари Филипинци. Ударили су нашу крму под углом од 115 степени, као да су нас претицали, они су криви.

„Сигејт“ је после бродолома ипак остао на површини, јер вода није продрла у танкове с теретом.

– После два дана проведена у хотелу у Доминиканској Републици 15 наших морнара послато је у Европу, кућама, док смо нас шесторица морали да се вратимо на „Сигејт“ и уз помоћ реморкера довукли оштећени брод у луку Порт о Пренса, главног града Хаитија, где сам ја оборио сидро. „Сигејт“ је био вредан три милиона долара и неће се поправљати, нема му спаса, али је сав терет – пшеница од 6,8 милиона долара – остао неоштећен и претоварен је у други брод. Имао сам среће, морам да славим и ударам у звоно монашко – вели вођа палубе на прекоокеанским бродовима.

Лончаревић је октобра 2006. био на истој дужности на броду „Сноудон“ који је преко Атлантика превозио руду гвожђа, и тада је између Африке и Канарских острва наишао на чамац од 15 метара у коме су 11 дана без воде и горива плутала 133 емигранта из Гамбије. Спаковани као сардине у отвореном чуну сви су спасени, „Сноудон“ их је извукао из океана и превезао до Лас Палмаса.