Претерана дигитализација

Када је 22. марта министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић свечано притиснуо дугме да би, како рекоше, пустио у рад „Иницијалну мрежу” дигиталног система телевизије, као да је поручио гледаоцима: „Доста сте гледали те концерте и Берлинске и наше филхармоније, доста тих музеја и историјских прича – седите лепо и сваке вечери гледајте ону бабу што се чешља,а РТС је приказује с поносом”.Наиме, током протекле три или четири године многи су купили телевизоре са опцијом пријема дигиталних програма. Код нас их је емитовао РТС и посебно је био интересантан канал РТС Дигитал; није се могао примати у аналогној техници, а једини је емитовао садржаје завидног професионалног и културног нивоа (има их понекад и на РТС 2, али само када не ради скупштина и нема оних бесконачних преноса). Чим је пуштена нова мрежа нестали су дигитални програми који су се до тог дана могли примати.

Реаговали су многобројни гледаоци и тада су сазнали како је проблем у томе што поседују телевизоре с дигиталним стандардом ДВБ-Т, а систем који је сада пуштен је у стандарду ДВБ-Т2. Мораће да купе нов телевизор или декодер, или – ако већ нису – да се претплате на кабловску телевизију, постојећи дигитални стандард не вреди. На крају је речено: „Радио-дифузна установаРадио-телевизија Србије нема никакву улогу у управљању емисионом инфраструктуром на територији Републике Србије. Сва питања и проблеме у пријему ТВпрограма,који су проузроковани пуштањем ’Иницијалне мреже’на територији Републике Србије,треба упутити надлежним државним органима и установама”. То је, изгледа, суштина.

Недуго после тога уредница дигиталног програма РТС-а и државна секретарка за дигиталну агенду многобројним гледаоцима који су се јавили дуго су објашњавале шта је дигитални програм, који је стандард модернији, да је то пробни рад, да не треба да брину –једино ни речи о томе где може да се нађе опрема.

У продавницама и у разговорима с другим корисницима, па и са познаваоцима ових питања могло се сазнати да код нас, прво, нигде нема декодера, „тек се очекују”. Друго, да смо ми технолошки „супериорни” у односу, на пример, на Немачку и друге развијене земље (ако и ово хитно активирање новог система није део предизборне кампање). Тамо су одавно сви програми дигитализовани,а ради исти систем као и на постојећим дигиталним телевизорима: ДВБ-Т, на којима прекосателита можете примати све немачке програме, многе и у ХД формату, ако се у том формату емитују. Ни тамо нема ових декодера по продавницама. По продавницама – као и у Немачкој – ни код нас нема уопште у продаји телевизора за пријем сигнала у ДВБ Т-2 стандарду. Неретко,трговац ће вам продати телевизор „који је дигитални”. Паре које ћете узалуд потрошити нису мале.

Испробава се, дакле, систем који нико не може да користи.И ево три питања: прво, да ли је формат система за оно свечано притискање дугмета могао да се најави раније како би се грађани поштедели узалудних трошкова; друго, може ли се, паралелно са овим системом, за пријем програма задржати и стари док се тржиште не среди (маните причу о „привремености”, укинут је програм који је функционисао); треће, колике трошкове куповином некомпатибилних телевизора сносе грађани који улажу средства у дигиталне телевизоре и зашто? Разлог овог хаоса могу бити само некомпетенција (чега у нашим органима никада није недостајало) или корупција (будућа велика набавка од једног произвођача), не видим никакву трећу могућност. Шездесетих година 20.века увођен је други ТВ програм. Затечени (црно-бели) телевизори морали су да се снабдеју адаптером за УХФ подручје, али није било никаквих проблема да се одмах набаве.

*Координатор истраживачког тима билтена Макроекономске анализе и трендови