Демографска криза је све већи проблем Грчке

Атина – Грчка се суочава са дубоком демографском кризом која би због константног пада наталитета, старења становништва и одласка младих у наредним деценијама, до 2060. године могла да доведе до губитка чак 1,7 милиона становника. У последњих 13 година становништво се смањило за 715.000 становника, само прошле године за један читав град јер је број умрлих дупло превазишао број рођених. Тренутно је 23 одсто Грка старије од 65 година, односно старијих је читав милион више него младих до 14 година, што јасно говори да нација све више стари. У исто време, у 2023. забележено је само 73.500 новорођених, што је половина годишњег просека у послератним годинама, какав је био све до 1970. године. То Грчку данас у ЕУ сврстава у групу земаља са најнижом стопом фертилитета, 1,3 детета по жени уз мало наде да ће се ситуација поправити јер је, према подацима ЕЛСТАТ-а, оних који улазе у репродуктивно доба све мање. Значајан део становништва рођених око 1980. године, који су као генерација могли да поправе демографску слику, отишао је у иностранство.

Ко ће за 30 година живети на грчким острвима? Стручњаци упозоравају да је ситуација са падом наталитета критична баш на острвима и као таква постаје и политички проблем. На острву Лемнос број становника смањен је за једну трећину, локални лекари кажу да се некада рађало шест беба месечно, сада три. Са острва су отишли млади, а самим тим држава је изгубила пореске обвезнике, радну снагу, здравствену службу, школе, коначно, стално становништво које одржава живот. Рецимо, на острвима у источном Егеју, која су и пограничним подручјима близу Турске и која имају стратешки значај, демографски проблем постаје и питање националне безбедности.

Према подацима Министарства просвете, због недостатка ђака већ је затворено више од 750 школа. Затворено је 358 државних вртића. Некада се као пример наводио Лимнос, где је у школу ишао само један ђак, а данас такви проблеми брину и Атину и њену околину, где је затворено 77 школа. Демографска криза је стигла до престонице, где је број првака за 44.000 мањи у односу на 2010. годину. Укупно, за последњих седам година у клупама је у Грчкој 150.000 ученика мање.

Слични проблеми су и у другим секторима, затварају се и здравствене установе. На острвима Киклада и уопште у целом Егеју нема интерниста, педијатара, хирурга, анестезиолога, медицинских сестара... На неким острвима уопште нема лекара, бродом се путује до најближих домова здравља. На Иосу нема педијатра, раде само три медицинске сестре иако се током туристичке сезоне број људи који тамо бораве вишеструко увећава…

На Тиносу нема кардиолога иако за празник Велике Госпојине долазе хиљаде ходочасника и много болесних, а нема ни лекара опште праксе. Од 2008. до 2023. из Грчке је отишло око 20.000 лекара, већина је због малих плата будућност потражила у другим европским земљама.

Узроци овакве ситуације нису само у области демографије, па ни у чињеници да је у годинама економске кризе земљу напустило преко пола милиона младих, већ се генерално односе на друштвене изазове са којима се Грчка суочава последњих деценија. Влада Киријакоса Мицотакиса покренула је читав низ демографским мера, ставивши ово питање као свој приоритет. Повећани су дечји додаци, пореске олакшице за породице, субвенције за станове младих, програм подршке за новорођену децу, породице са више малишана, мере за смањење трошкова живота породица. Али нема брзих резултата јер новац не решава све проблеме. Млади Грци се жале на високе кирије, несигурне послове, касно се осамостаљују и ступају у брак, многе жене прво дете рађају тек у 32. години…

И није највеће питање само колико ће се деце родити наредне године, већ да ли ће се задржати становништво тамо где живот лагано нестаје. Јер када се затворе школе, амбуланте, а становници масовно одлазе, демографска криза престаје да буде статистика, већ питање државног опстанка.