Препород левице

Само велике поп звезде до сада су успевале да пробуде такву енергију и ритам какву је ових дана, на плажама Марсеља, у Тулузи и по осталим градовима Француске, произвео председнички кандидат фронта левице Жан-Лик Мелоншон. Некадашњи професор и троцкиста, данас посланик у Европском парламенту и копредседник Левог фронта, има све шансе да у недељу у првом кругу гласања заузме оно најзначајније, треће место. Овом радикалном левичару, како га назива западна штампа, приклониће се, према последњим анкетама, можда чак и 17 одсто Француза.

То би онда значило да ће 6. маја у другом кругу социјалиста Франсоа Оланд убедљиво победити актуелног председника Николу Саркозија. Ако харизматични Жан-Лик Мелоншон подржи умереног Оланда и наговори своје присталице да Саркозија отерају у пензију, Француска ће се наћи први пут после много година на раскрсници. И сва је прилика да ће у јуну, за када су заказани парламентарни избори, скренути улево.

Од исхода француских председничких избора умногоме зависи непосредна будућност европске заједнице коју тресе економска и вредносна криза. Ако се друга економија еврозоне убедљиво одупре путу драстичне фискалне дисциплине који је уз помоћ Саркозија трасирала немачка канцеларка Ангела Меркел, има шансе да Брисел отвори ширу дебату о препороду Европе. Она под утицајем ојачаних левих снага из Француске не би више била искључиво фокусирана на рејтинг агенција, финансијских институција и укидање социјалних бенефиција, већ би у овај капиталистички дискурс упливале црвеније мајске идеје.

„Пријатељи, драги моји земљаци, ви знате, осећате, видите, данас пишемо нову страницу у историји левице”, поручује ових дана Мелоншон, док му кличу и скандирају. Море црвених застава вијори се на његовим митинзима. Једна плавокоса Швеђанка посветила му је ових дана песму, тражећи од њега да је поведе и заштити. Спот су на Јутјубу видели милиони људи, не само из Француске.

Мелоншон ватрено говори против капитализма и богаташке елите, позива на грађанску револуцију, а све већа маса му отпоздравља са „Отпор, отпор...” Неки оптужују овај покрет да око свог лидера гради култ личности. На скуповима је много оних који би да додирну Мелоншона, а било је и онесвешћивања. Противници приговарају да су  Мелоншонове идеје потпуно нереалне. Он  намерава да повиси минималну плату за 20 одсто, да забрани профитабилним компанијама отпуштање радника, и ограничи годишња примања на 360.000 евра.

„Ваљда вам је јасно да народ овде не долази ради мене или било кога другог”, рекао је Мелоншон у интервјуу француским новинама. „Они долазе ради идеје.”

Иако има 60 година, бивши социјалиста је први пут у трци за француског председника, а ако се деси да у првом кругу добије више гласова од екстремно десне Марин ле Пен, Француска ће први пут у новијој историји имати двојицу левичара међу прва три кандидата. Комунистички лидер Жорж Марше је 1981. добио 15 одсто гласова, који су потом у другом кругу помогли да победи социјалиста Франсоа Митеран.

Оно што брине аналитичаре, наклоњене садашњој европској опцији под вођством финансијских центара, јесте брзи напредак француског „трећег човека”. Мелоншон је у трку ушао са само шест одсто оних који су се изјаснили да намеравају да му дају глас. Потом је напунио тргове Париза, Тулузе, Лила, Марсеља, и намерава у четвртак да још једном позове Парижане на „грађански отпор против берзе” како би се „одбранили од финансијских моћника”. Све овог тренутка говори да ће својом харизмом и оригиналном појавом истиснути десни национални фронт са трећег места.

Комунизам је, закључује аналитичар париског „Монда”, сахрањен у Европи пре 30 година, али би могао да васкрсне у Француској. Фронт левице убира своје присталице, како показују анкете, међу онима који нису ни имали намеру да иду на биралишта, међу маргинализованима и незадовољнима. Њих је у протеклих тридесет година регрутовала екстремна десница. Времена се мењају, па је вешти Мелоншон на крилима тог ветра позвао „незадовољнике” да у „свом комшији препознају природног савезника у борби против финансијских шпекулација”. За разлику од Националног фронта, који за кризу криви имигранте.

Зорана Шуваковић

----------------------------------------------------------------

Саркозијев преокрет разљутио Немце

Четири дана пред први круг председничких избора, притиснут неповољним показатељима о својим изгледима, Никола Саркози је направио неочекиван преокрет. Актуелни француски председник затражио је да Европска централна банка преусмери своја средства на економски развој чланица ЕУ. У последњем покушају да се пред изборе представи као једини поуздани заштитник француске економије, Саркози је прекршио договор постигнут прошлог новембра са немачким партнерима. По том споразуму, који није испоштован, требало је да се престане са дискусијом око улоге ЕЦБ у решавању економских тешкоћа у Европи.

„ЕЦБ би морала да подстиче економски раст, као све остале централне банке на свету”, рекао је Саркози у интервјуу радију Франс интернасионал узимајући за пример Кину која подешава вредност јуана како би повећала свој извоз.