За цркву нема нежељене трудноће

„Супружници, имајте на уму речи Господње: Не убиј; јер ко убије биће крив суду”, поручује се у овогодишњој Васкршњој посланици Српске православне цркве, са упозорењем да се „чедоморство као куга шири у нашем народу” и да „пола милиона нерођене деце сваке године бива лишено живота”.

Абортус је убиство, у најкраћем би се могао сажети став Српске православне цркве (СПЦ), али и свих других хришћанских цркава о овом захвату. Појам „нежељена трудноћа” за цркву у суштини не постоји – сваки људски живот је жељен, а по учењу, он почиње са стварањем зигота због чега се његово уништавање сматра убиством. Мада ни једно ни друго не одобрава, црква је благонаклонија према мајци која је родила и оставила дете, јер није могла да га подиже него према оној која је извршила абортус, каже ђакон Лазар Војводић, духовник при параклису Светог Стефана у Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса”.

– Црква не може да забрањује некоме да ли ће родити дете или не, али може да ради на освешћивању људи. Можемо да апелујемо на свест људи не само хришћанску него и етичку свест да то не чине, јер тиме спречавају нечије право на живот. Такође, борба против абортуса је борба против нашег егоцентризма, конформизма, једног опуштеног става према животу – каже отац Лазар Војводић.

Српска црква има неколико саветовалишта за брак и породицу, на различите начине помаже вишечлане породице, при манастиру Свете Петке Изворске постоји и дом за децу ометену у развоју, коју су, најчешће, родитељи заувек напустили. Међутим, иако има више болничких капела и свештеника у болницама, духовника нема у београдским здравственим установама у којима се обављају абортуси.

– Црква би можда могла да постави духовнике у тим здравственим установама. У Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт” жене чекају у реду да обаве тај захват и можда би некој помогао разговор с духовником. Забрињава што на такву одлуку људе често нагоне тривијални проблеми, а дешава се и да абортус обављају жене које су већ у браку и имају двоје или више деце – наводи отац Лазар.

С обзиром на то да спадамо у старе нације, а плодност жена опада са животном доби, смањује се последњих година и број абортуса, наводи доцент др Ана Митровић-Јовановић из Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт” и додаје да званичних података о броју абортуса нема, јер се део обавља у приватним клиникама које то не пријављују, али се процењује да има око 60.000, а највише до 80.000 абортуса годишње.

– То је, међутим, за земљу као што је Србија огроман број. Потпуни је нонсенс да у времену када трудноћа може да се планира, дозволимо да имамо толики број абортуса. Уз то, сваки пети абортус изазива мање или веће компликације, последице не морају одмах да се виде, могу да се виде и више година или деценија након извршеног абортуса. Међутим, имамо већи број оних са стерилитетом, с обзиром на то да се наше жене данас доста касно одлучују за рађање, а с друге стране стил живота и околности под којима се живи последњих двадесетак година утицали су на пораст женског и мушког стерилитета – истиче доцент др Ана Митровић-Јовановић.

Православна и католичка црква абортус не одобрава ни у случајевима када се утврде тешки поремећаји плода, а само у случају да је даљим наставком трудноће живот труднице доведен у питање, захват се може оправдати. Због „хотимичног побачаја” или трајног спречавања свог оплођења, према брачним правилима СПЦ, црквени брак може бити разведен, осим у случају када се побачај „изврши на основу одлуке лекарске комисије, у сврху очувања живота матере”. Неке помесне православне цркве износиле су и конкретне предлоге и мере у циљу смањења броја абортуса. Јеромонах Димитрије (Першин), експерт синодалног Одељења за омладину Московске патријаршије предлагао је да се новац који се издваја за бесплатне абортусе да женама које хоће да роде, а женама које долазе на абортус дати два дана да још једном размисле о својој одлуци, док би се будућим мајкама које неће или не могу да подижу дете, дала могућност да га оставе анонимно у специјалним центрима који би били основани при болницама, сиротиштима, већим манастирима у Русији.

Ј. Чалија