Ишчезли континент

Мора бити да се се туристи нашли у чуду када су ових дана, шетајући Паризом, угледали Ајфелову кулу у – мрклом мраку. Француска престоница утонула је, наиме, у помрчину прошлог четвртка, између 19,55 и 20,00 часова јер су Французи одлучили да у том краћем раздобљу, утуле расвету. Иако је била реч о симболичној манифестацији током које чак уличне светиљке, семафори и друга електроника нису искључивани, показало се да су Парижани за тих само пет минута успели да уштеде више од један одсто укупне потрошње струје у целој Француској!

Био је то, наравно, адекватан увод у догађај који је уследио само дан касније, у том истом граду, у коме су експерти УН обелоданили резултате најновијег истраживања о климатским променама на Земљи. Њихова студија је само потврдила оно што су већ сви и пре добро знали, то јест да се нашој планети, не уразумимо ли се сви, црно пише. Због такозваног глобалног загревања отопиће се глечери и подићи ниво мора, неки ће се стога суочити с катастрофалним сушама, а неки са истим таквим поплавама…

Скупо жито

Потапањем Холандије, или Њујорка, дабоме, засад се још увек претежно баве холивудски редитељи, али је факат да су се многи други сценарији из сфере научне фантастике већ одавно преселили у реалан живот. Поготово када је о економији реч.

За један од примера могло би се, рецимо, узети тржиште житарица на коме је последњих месеци дошло до такође великог глобалног загревања, само ценовника. На берзи у Чикагу су, тако, поткрај прошле године залихе пале на ниво најнижи за последњих четврт века, а цене поскочиле за чак 60 процената, чему је разлог било лако докучити: влажно пролеће у Европи, а сушно у Азији и Океанији, тако да је род у ЕУ подбацио за 1,3 милиона тона, у Кини за, 1,5, а у Аустралији, у којој су тим поводом забележени и случајеви самоубиства ратара, за чак 11 милиона тона. А како цена жита никада није била без утицаја на цену меса, дало се наслутити и да ће ова поскупљење свима, па чак и најразвијенијима, неупоредиво теже да падну можда чак и од поскупљења нафте.

Најпосле су ово, рекло би се, схватили и Американци. Познато је, наиме, да су онда када су малте не сви други то учинили, они одбили да потпишу фамозни Кјото споразум о ограничавању емисије такозваних гасова стаклене баште, заслужних за бушење озонског омотача без кога не бисмо могли да опстанемо. Недавно је, међутим, и сам амерички председник Буш одлучио да се огласи по том питању, залажући се за штедњу енергије и заштиту животне средине. Са својим властитим предлозима сместа су му се прикључиле и највеће америчке компаније (Џенерал електрик, Алкоа, Дипон итд) без сумње и саме веома заслужне за убедљиво прво место САД на листи светских загађивача планете, док су неке америчке државе још раније донеле властите планове који, рецимо у Калифорнији, предвиђају смањење емисије угљендиоксида и осталих загушљиваца за четвртину до 2020. Све је то, разуме се, представљало најаву заиста великих промена у читавој, но пре свега у аутомобилској и нафтној индустрији.

Чарке у ЕУ

Да такве идеје, међутим, неће лако проћи чак ни у Европи, која је у том погледу досад вазда била испред Америке, показало се, међутим, баш ових дана (31. јануара) када је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо објавио најновију европску стратегију. Идеја да се испуштање штетних гасова до 2020. смањи за десет процената изазвала је, наиме, жешћу полемику у којој су учествовали Ставрос Димас, задужен за околину и Гинтер Ферхојген, заступник индустријалаца, током које се први залагао за то да конструктори аутомобила, у реченом року, смање емисију угљендиоксида по километру са садашњих 160 на 120 грама, док се други томе апсолутно противио.

Зашто се противио, видело се веома брзо, поготово онда када се огласила и немачка канцеларка Ангела Меркел "енергичним протестом" против једне такве "генералне обавезе", који је, дабоме, уследио само пар дана након што су своје протестно писмо Европској комисији у Бриселу уручили немачки произвођачи јаких кола (Дајмлер Крајслер, Фолксваген, БМВ и остали), свесни слабијих перформанси својих у односу на конкурентска возила мање кубикаже, бар када је о екологији реч.

Битка за планету се, дакле, захуктава. Ваља се, при томе, само надати да су и светски индустријалци најзад разумели веома једноставну истину: џабе им сви профити, ако више не буде било никога који ће моћи за нешто да их употреби. А ако, пак, то још нису успели да разумеју, можда би им вредело препоручити једну књигу коју је написао извесни Џејмс Черворд, енглески пуковник, који је деценијама проучавао древне списе и симболе и у њима нашао много доказа за следећи закључак: једном давно, пре 50.000 година, на Земљи је постојао континент Му, колевка беле расе. Цивилизација је била високо развијена, али…Земља се у једном часу проломила и читав тај континент је само ишчезао. Са свим људима на њему.