Брејвик: Сарађивао сам са „српским патриотом”

Специјално за „Политику”

Осло – Андерс Беринг Брејвик, оптужен за тероризам и убиство 77 људи у две одвојене акције у Норвешкој 22. јула прошле године, јуче је на суђењу изјавио да се 2001. године у Либерији састао са „милитантним националистом” из Србије и да је његова тајна, масонска и милитантно-националистичка организација „витезови темплари” основана 1. маја 2002. као реакција на одлуку тадашње норвешке владе да подржи војну интервенцију НАТО-а у Србији.

„Била је то реакција на одлуку тадашњег премијера Кјела Бондевика и министра спољних послова Кнута Волебека да подрже инвазију и нападе НАТО-а на нашу српску браћу. Они су желели да депортују муслимане из Србије у Албанију, али то није било могуће због инвазије НАТО-а. То је била кап која је прелила чашу”, прецизирао је Брејвик, додавши да је оснивање „витезова темплара” било „израз жеље да се створи мост међу различитим екстремистичким групама у Европи, подизање моста између националсоцијалиста, националконзервативаца и конзервативних хришћана и да се истовремено дистанцирају од традиционалног нацизма”.

Такође је додао да је углавном контактирао са европским националистима, јер је у Норвешкој, како је рекао, полиција пратила и прислушкивала људе са радикалним и патриотским ставовима па је био скептичан према домаћим националистима, а и било је и ризично успостављати контакте са њима.

Тако је и дошао у контакт са више европских екстремиста, међу којима и са „једним Србином, милитантним националистом, кога је сусрео током 2001. године у Либерији”. Упркос настојањима тужиоца, Брејвик није желео да открије име „српског патриоте и националисте”, иако је на саслушању у полицији током истражног поступка навео да се сусрео са Милорадом Улемеком Легијом. Извештавајући са суђења норвешки медији преносе раније Улемеково негирање да се икада састао са Брејвиком.

На питање заступника оптужбе ко је био националиста из Србије кога је срео у Либерији, Брејвик је прецизирао да је реч о „ратном хероју који је бранио своју земљу, борио се против муслимана, искусном националисти, вештом реторичару, човеку са поверењем који је био инфилтриран у многе европске организације”. До контакта са српским патриотом дошло је преко интернета јер су тражени људи за курсеве и тренинге у Либерији. Није желео да прецизира о каквим вежбама је било реч, само је навео да су курсеви обухватали прикупљање информација и вежбе.

Током истраге Брејвик је полицији тврдио да га је Милорад Улемек у Либерији регрутовао и припремао за борбу против муслимана у Европи.

На инсистирање тужиоца да појасни ко су људи с којима је контактирао током путовања у Либерију и Лондон, кога је срео од српских  националиста и да ли је знао да је један од њих био под истрагом за ратне злочине у бившој Југославији, Брејвик је одбио да изнесе више детаља.

Он је ћутао и о оснивачком скупу милитантне хришћанске организације „витезови темплари”, наводно одржаном 2002. године у Лондону. У свом манифесту оптужени је забележио да су оснивачком скупу присуствовали „бриљантни националисти, делегати из 12 земаља” међу којима и српски ратни херој, па чак да је и он заступао српског националисту кога је срео у Либерији.

„Можете ли да нам опишете састанак у Лондону”, питао га је тужилац.

„Могу сигурно неке делове, али не желим”, казао је Брејвик, али је под притиском тужилаца касније објаснио да је желео да помири све милитантне европске националисте, да сачине један заједнички проглас, манифест чији би главни принципи били да се дистанцирају од старог националсоцијализма који је изазвао крвопролиће.

„Поднет је један нови принцип национализма који је на неки начин увезен из Србије”, објаснио је Брејвик.

Брејвиково одбијање да прецизира са киме се сусретао током боравка у Либерији и Лондону било је чудно тужиоцима па су доводили у сумњу да су састанци уопште одржани, упитавши га зашто не жели да се брани.

„Мени није интерес да расветлим неке детаље који могу да узрокују нова хапшења”, одговорио је он, одбивши да изнесе и садржаје састанака и контаката преко интернета са „српским културним конзервативцима”, мада је у свом манифесту забележио да су му ти контакти омогућили да допре до више истомишљеника и вођа „витезова темплара”.

На крају је замолио тужиоца да прескоче ову тему зато што и полиција није веровала његовим тврдњама да је контактирао с једним Србином и да има енглеског ментора, нити је, како је нагласио, икога саслушала из Србије зато што српска полиција не жели да сарађује са норвешким колегама.

Готово цео јучерашњи трећи дан суђења протекао је у одбијању оптуженог да прецизно одговора на питања тужилаштва о контактима са тајном, милитантном и антимуслиманском организацијом „витезови темплари”.

„На то немам коментар, не желим о томе да говорим”, понављао је Брејвик на упорна питања тужилаштва које је настојало да утврди и од оптуженог извуче признања и објашњења да ли је било и који су били разлози његових међународних контаката са националистима изван Норвешке и да ли уопште постоје „Витезови темплари”.

Намера тужилаштва заправо била је да унакрсним испитивањем докаже да не постоји тајна војна организација такозвани витезови темплари, да су Брејвикове тврдње и приче о контактима са људима из те мистериозне организације заправо његова фикција, чиме жели да покаже да је оптужени психички нестабилна, неурачунљива личност.

Одбијање да даје прецизне одговоре Брејвик је оправдао понашањем и стратегијом тужилаца да га испитивањем „исмеју, понизе и ухвате у лажи”. Очигледно иритиран тактиком тужилаштва, често је одговарао са: „Шта је ваша намера, шта тиме желите да постигнете. Све што сам написао у манифесту је тачно.”

Суђење је и јуче почело већ виђеним ритуалом – поздрав са високо уздигнутом стиснутом песницом. Брејвик је оптужен за тероризам и убиство 77 људи у две одвојене акције 22. јула прошле године, бомбашки напад на норвешку администрацију и масовну ликвидацију на острву Утоја. Тужилаштво настоји да докаже да је оптужени неурачунљив и да затражи упућивање на лечење у психијатријску установу, док Брејвик покушава да се прикаже као потпуно нормална и психички здрава особа. Максимална затворска казна предвиђена за ово кривично дело је 21 година.