Американци стижу а кров прокишњава

"Што се тиче крова, једна домаћа фирма, лиценцирани партнер немачке компаније која је почела да гради кров 1998, добила је задатак да прегледа кров и отклони слаба места. Кров је добро конструисан, са низ специфичних захтева. Материјали су добри, али је на пар места процурело и то врло мало, малтене мерено у капима. Они који су прошлог лета пренадували проблем са прокишњавањем нису причали стручно. То су биле више политичке приче него брига за судбину Београдске арене".

Ова изјава архитекте Владе Славице, дата "Политици" уочи Европског првенства у кошарци 2005, односила се на проблеме за време отварања "Београдске арене" у августу 2004, када су се за непуних недељу дана одржали турнир првака континенета "Дијамантска лопта" и ревијални сусрет Србија и Црна Гора – Сједињене Америчке Државе. Док су неки еуфорично причали о отварању "београдске лепотице",  дежурни критичари су се ухватили за "тих неколико капи" и од њих направили "слапове". Чињеница је да је она и тада била у грубим радовима и да се пожурило са отварањем. Опет, неки ће рећи да се много закаснило, имајући у виду то да је градња почела крајем 1991.

Бодирога је "бацио у несвест" Кармела Ентонија, Ракочевић је "промешао" Алана Ајверсона, али то није било довољно ни за благ пораз против страшних Амера. Тај дан није остао упамћен по доброј игри "плавих", али је забележено да је постављен нов дворански рекорд наше земље (16.254 гледаоца). Било је и оних који су и у поразу нашли разлог за ликовање, смисливши "римејк" вица о "Мекдоналдсу": Загреб – 442 км од Београдске арене!

Житељи Београда и Србије ипак су очекивали да им "Арена" пружи много више од те врсте сатисфакције. Права прилика за то стигла је већ лета 2005, када су на програму били финални турнир Светске лиге у одбојци и европска првенства у одбојци и кошарци. Док су пет-шест месеци раније са највишег нивоа стизале информације да је све под контролом, Славица је то демантовао ("Ако питате да ли је ишта урађено од Дијамантске лопте, морам да кажем – није! Да ли ово личи на место на којем се нешто ради...").

Тако је "Арена" и те велике догађаје дочекала "полуспремна". Уместо 20.000 места имала је свега 15.800 за одбојку, због тога што није на време наручен први прстен трибина од америчке фирме "Хаси", специјализоване за такву опрему. Ипак, за време финала Светске лиге у одбојци спикер је саопштио да је оборен рекорд "Арене",  а осим "Политике" никоме није било сумњиво како се у хали сместило 18.140 гледалаца! Одбојкаши нам нису замерили због тога, али су у нашу редакцију стизала писма са неких познатих адреса из центра града у којима су нас упозоравали да "не радимо добро свој посао". Али, нисмо видели ниједан деманти.

Лето 2005. обележиле су сјајне игре одбојкаша и дебакл кошаркаша који нису ни стигли до "Арене" која је највише због њих грађена. У осмини финала, у Новом Саду, зауставила их је Француска.

Кошарка је тада у сваком погледу платила велику цену, а могла је и већу. Тадашњи потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус је уочи ЕП 2005 демантовао "гласине" да град Београд тражи кошаркашима за закуп "Арене" 500.000 евра. "Политика" је тих дана ексклузивно сазнала да се ради о 481.000 евра што је значило да је наша престоница добила најскупљу дворану на свету (испало је да дан кошта 80.000 евра). Организатор кошаркашког првенства је после великих борби успео ту цену да преполови.