А сад лила герила

Да ли ће и у Србији као у Европском парламенту бити потребно више од три деценије да се удвостручи број жена – политичара? Када је 1975. године основан ЕП било је 16,9 одсто а сада је 30,3 одсто жена. У скупштини Србије их је било 10,2 одсто у последњем сазиву. На јануарским изборима, у години коју је ЕУ прогласила за "Годину једнаких могућности", већина партија се обраћала женама а многе су обећавале да ће их бити 30 одсто и у скупштинским клупама а не само на изборним листама.

За сада су Г17 плус и Коалиција ЛДП–ГСС–СДУ–ЛСВ обећале да ће испоштовати равномерно представљање жена у парламенту. У Влади, после оставке Иване Дулић-Марковић није било ниједне жене, а у прелиминарним разговорима се не помиње ниједно име за нови кабинет. Соња Лихт, коминистарка за спољне послове у Женској влади каже да "биографије 161 жене које су биле кандидаткиње за Женску владу показале су да имамо ресурсе. Па зар смо толико богати да не користимо тај ресурс". И пита зашто Женска влада не би била српски бренд.

Др Зорица Томић, министарка културе и медија у Женској влади, каже, да је тешко да жене буду охрабрене да уђу у политику јер су партије организоване као монолитни системи. "Код нас се у политику улази из личних интереса, а не да би се спровела идеја у општем интересу. Докле год се овде подгрева матрица да је политика најбоља пречица до остварења личних интереса дотле се то неће променити. Тамо где влада такво уверење тешко ће се жене пустити у тај забран. Треба се запитати колико жена су председнице општина у Србији, колико њих су власнице станова или аутомобила. Зато Женска влада ради на промени те владајуће парадигме и на образовању жена и девојака како би се остварила равноправност, у кући и у политици."

Женска влада је пројекат Европског покрета у Србији. Од 161 кандидаткиње, 30.000 читалаца "Блица" изабрали су 22 министарке. Једна од акција женске владе је "Нека жене одлуче". То је био позив свим женама да гласају на последњим изборима, јер их је 52 одсто у популацији, а на изборе је излазило око 40 одсто жена и 60 одсто мушкараца. Ове године на изборе за Народну скупштину је изашло највише бирача у последњих десет година. Женска влада која је агитовала у 30 градова сматра то и својим успехом иако још не постоје подаци колики је проценат жена гласао.

Наташа Госпић, председавајућа Женске владе у јануару, каже да је у историји у 192 земље било 42 жене које су биле премијерке или председнице, а 2005. године их је било осам или 4,2 одсто, док је 14,3 одсто на местима министара или коопремијера. На најважнијим положајима у Европи су жене као што су Ангела Меркел, Тарја Халонен, Дора Бакојани, Урсула Пласник, Бенита Фереро-Валднер... Већина европских земаља и све балканске земље, осим Србије, донеле су закон о равноправности полова. Код нас је тај закон застао у скупштини.

."Проценат учешћа жена у парламентима нордијских земаља износи 40 одсто, у САД 21, а у арапским земљама 18,2 одсто, у Босни и Херцеговини 14,3, у Словенији 12,2, Румунији 11, Мађарској 10,4, Албанији 7,1 и Турској је 4,4 одсто жена у парламенту. У делегацијама земаља у Европском парламенту Шведска има 57 одсто жена, Чешка 20,8, Пољска 13 одсто, док Кипар и Малта немају у својим делегацијама жене", каже Наташа Госпић.

Проф. др Маријана Пајванчић, министарка правде у Женској влади, каже да Устав Србије гарантује право на равноправно репрезентовање жена у Народној скупштини, па се од учесника избора очекује да то право и поштују. Она подсећа да женама треба доделити 30 одсто од освојених мандата. Важећим законом је установљена квота од 30 одсто на изборним листама за мање заступљен пол, али то не гарантује да ће макар и једна жена ући у владу. "Сада се ниједна жена не помиње у првим најавама министарских ресора. Очекујемо да жене буду равномерно представљене у саставу нове владе када не могу бити представљене равноправно."

Зорица Томић каже да не очекује много, али да то не значи да неће бити пријатно изненађена, ако је погрешила у процени. "Женска влада један је од позитивно оријентисаних пројеката на домаћој друштвеној сцени. Без стварних агресивних политичких претензија Женска влада представља једну врсту колатералне добити на мушкој политичкој сцени а њена основна функција је да изврши позитиван притисак на јавно мњење и странке. Монолит да јавна сцена припада мушкарцима се на известан начин подгрева тиме што се медијски пројекат Женске владе третира пежоративно чиме се жене обесхрабрују да узму учешће у политичком животу. Владајућа парадигма која конзервативно брани читав систем предрасуда везаних за жене и мушкарце делује дестимулативно на жене. Женска влада је зато инспиративан покушај да се промени владајућа клима мњења у којој се жена везује за кухињу и спаваћу собу."