Време масаже
Кутија бр. 36 Архива Републике Словеније крије документе који бацају потпуно другачије светло на узрок растанка Тита и Јованке Броз, 1975. године. Белешке и записници које су за собом оставили Брозови најближи сарадници (између осталих Петар Стамболић, Стане Доланц, Џемал Биједић и Никола Љубичић) откривају да Јованка није уклоњена из Титове близине због "личких веза" или "шпијунирања", како се дуго веровало, него због страха да ће у нападу љубоморе и мржње према Титовим згодним младим масеркама – ранити или убити Броза.
Према тој верзији догађаја, Јованкини бесни испади проглашени су "параноичним", а "дијагноза" је постављена током разговора које су водили Титови лекари, шеф његовог кабинета Александар Шокорац, ађутант генерал Марко Рапо и државни врх СФРЈ са Титом и Јованком почетком 1975. Да повод кризе између Брозових, која формално није завршена разводом, није била тајна ни висока политика, већ љубавни троугао, указује први документ, који је Шокорац потписао 10. фебруара1975. у Игалу: "Генерал Рапо и сви лични лекари сматрају да више нису у стању да физички заштите друга Председника од поступака другарице Јованке."
Лични Брозови лекари препознали су код "другарице Јованке типичне параноидне манифестације", због чега је она проглашена "опасном по живот и здравље друга Председника". Најкритичније је било "у време масажа", због бојазни да би Јованка у нервном растројству могла да упадне у собу где би Титу и масерки Дарјани Грбић "нанела тешке, па и фаталне телесне повреде". Запис је зачињен Јованкиним претњама да је способна "свашта да уради ако се овако настави" и да ће "уследити покољ" ако се Тито не реши љубавнице уз жалопојке преварене жене да се муж врло променио, да је "лош човек" и да су га зато напустили и стари пријатељи. Масерке, Дарјану и њену сестру, псовала је погрдним називима "девојчуре", уверена да их је Титу подметнуло "хрватско руководство".
Титови лекари шефа његовог кабинета у следећем документу упозоравају да страхују да ће Јованка напасти Тита ватреним или хладним оружјем, па треба проверити има ли она у ташни – револвер. Др Брецељ је 10. фебруара 1975. о овоме разговарао с Јованком и саветовао јој да се "у циљу избегавања нервирања друга Председника и ње саме, врати у Београд". У белешци пише да је "другарица Јованка прво ћутала, а онда одговорила да ће размислити".
Нова верзија о последњим данима заједничког живота Брозових, међутим, има фелер. Пензионисани генерал ЈНА Маријан Ф. Крањц, који живи у Љубљани, сумња у аутентичност ових папира, подсећајући да је Вјенцеслав Ценчић за своје штиво "Титова последња исповјест" употребио "стенограме које је подметнуо КОС". Крањц је резервисан према свој "документацији насталој после Титове смрти, а која је тек тада убачена у кутију број 36".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


