Ниједне речи о култури

Слика Србије је, нажалост, из дана у дан све отворенија у презентацији ,,Потемкинових села” увеличаних до апсурда у предизборној кампањи. Граде се, вербално, куле и градови, нестаће незапосленост као и закрпе на аутопуту, а покуљаће дим из пропалих фабрика како би та задимљеност прогласила новог папу Републике Србије. Надам се да ће дим бити бео, а не црвен.

Сијасет продаваца магле, између осталих планетарних обећања, ниједном речју не поменуше значај културе која је са спортом најјачи промотор нације. То је сјајан разлог да Београдска филхармонија прогласи да ће гласати за партију чији је члан главног одбора, како то гордо звучи,макар једанпут посетио Коларац. То могу да потврде само лажни сведоци.

Изнедрио се разлог да само мали број Срба зна да у уметности која нас презентује у свету, ова земља не зна да поседује Немању Радуловића, виолинисту светског гласа у рангу Новака Ђоковића, али уз опаску да ни у једног од ове двојице држава није уложила ни динар, а где год да се појаве испод њиховог имена пише Србија.

Познато је да је Хитлеров министар пропаганде, Гебелс, изговорио: ,,Када чујем реч култура, вадим револвер”. Многи наши будући постизборни кандидати који не пате од интелекта (довољно је анализирати склоп реченица које изговарају) уместо револвера поседују фусноту о Косову,фусноту коју је ,,освојио” један млађани господин који се појавио ниоткуда да би то ,,одрадио” са великом помпом.

Према документу који је објавио ,,Институт за земљу” Колумбија универзитета, а односи се на рангирање најсрећнијих земаља света, Србија заузима 118. место, међу 156 укупно.Каква ,,срећа”! Очекујући срећу треба да се обратимо председници скупштине како би она, као врхунски психијатар, која је неуспешно лечила Слобу, сада се посветила групној терапији.

,,Позориште је огледало културе народа”, изјавио је, својевремено, председник Француске Жискар д’ Естен. Када би се у таквом огледалу огледали врли изборни кандидати или наша деца, прво би угледали господина Зукорлића чија се фотографија налази свакодневно на страницама листа ,,Политика”. Свака част на личној промоцији!

Пошто ја Васкрс, угледах, захвалан ,,Политици”, слику патријарха српског.

У очекивању избора који не помињу ни ,,к” од културног препорода земље Србије, безнађе је једна од опција, а о алтернативи, народе, размишљај.