Прст чешког премијера

Специјално за "Политику"

Праг, 3. фебруара – Јучерашњу седницу Сњемовне (Доњег дома чешког парламента) оживео је премијер Мирек Тополанек. Он је комунистичким посланицима показао испружени средњи прст.

 Била је то спонтана реакција премијера, већ на гласу због сличних излива, на ироничан аплауз опозиције, нарочито комунистичке, када је у салу, у којој није био ниједан члан владе, он дошао. Реаговао је испруженим средњим прстом, уз савијене остале, на начин на који се у западној цивилизацији вулгарно "отписује" другој страни још из античких времена до данас 

Комунистима показивање средњег прста Тополанека није промакао. За говорницу се попео председник њиховог посланичког клуба Павел Ковачик да би затражио објашњење од премијера и запретио му дисциплинским поступком. Тополанек се извинио посланицима, тврдећи да прст није била намењен комунистима. За њим је на говорницу ступио министар финансија Мирослав Калоусек и уз смех "признао" да је тај невербални знак био "нажалост" упућен њему и да њих двојица често на тај начин контактирају.

Комунисти су, наравно, били незадовољни оваквим објашњењем. А социјалдемократски посланик Хана Органикова није разумела о чему се ради. Чак је и тражила да Тополанек понови гест и онда јој га објасни. Тим је изазвала смех који је пао као коначна завеса на ову представу у парламенту.

Један сличан случај догодио се недавно на фудбалском терену. Бек "Спарте" Томаш Ржепка показао је исти прст гледаоцима, који су ми звиждали и зато био од Фудбалског савеза кажњен са 80 хиљада круна (око 2.850 евра). А клуб му је поручио да ће добити отказ ако то учини још једном. На то се данас подсећа у коментару угледних "Лидових новина" и указује да ако премијер не буде примерно кажњен, то ће бити доказ да је овдашњи фудбал, пун, иначе, вулгарности, лажирања и криминалаца, ипак. бољи од националне политике.

Тополанек је за релативно кратко време откад је мандатар, а потом и премијер, начинио у јавности више испада него што учине сви други политичари за годину дана –почев од разних вулгарности, преко трапавих и увредљивих поређења (најавио је "ноћ дугих ножева" у својој странци, социјалдемократска изборна обећања је упоредио са "лажи о Аушвицу"...) до неконтролисаних гестова као што су плажење језика новинарима.