Данас одлука о прекиду штрајка у здравству

Да ли ће штрајк запослених у здравству бити настављен знаће се данас после разговора представника репрезентативних синдиката у здравству са представницима Министарства здравља, на ком би требало да се договори да ли ће Уредба о корективном коефицијенту плата у здравству почети да се примењује и каква ће она бити.

То је једини конкретан закључак после јучерашњег протеста, који је на београдском Тргу Николе Пашића организовао Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити. Иначе, по речима Зорана Савића, председника овог синдиката, здравствени радници не одустају од захтева да се не примењује уредба по којој се основица плате свих запослених у здравству смањује за 10 одсто. Др Драган Цветић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије, који се у штрајку налазе још од уторка, 17. априла, каже да су спремни да штрајк окончају и одлуком надлежних да се примена уредбе одложи за крај године.

Окупљеним здравственим радницима јуче се обратио и министар здравља професор др Зоран Станковић, али је дочекан звиждуцима када је покушао да објасни да овом уредбом суштински плате неће бити смањиване, већ ће се направити разлика између оних који раде и испуњавају норму и оних који то не раде. Штрајк су јуче наставили чланови Синдиката лекара и фармацеута Србије, поштујући одредбе о минимуму процеса рада у условима штрајка.

Примедбе грађана су да због штрајка нису могли телефоном да закажу термин код изабраног лекара (на пример, у Дому здравља „Нови Београд”, у огранку у Блоку 45) и да на тај начин наруче уобичајену терапију, па јавност занима шта се подразумева под минимумом процеса рада у току штрајка. Др Љиљана Томашић, председница градске организације Синдиката лекара и фармацеута Србије, за „Политику” је објаснила да организација минимума процеса рада током штрајка зависи од установе до установе.

– Минимум процеса рада се прилагођава специфичностима здравствене установе. Домови здравља морају да приме хитне и неодложне пацијенте, али прописивање лекова на рецепт када су неопходни, као што је инсулин, спада у минимум процеса рада. Рецепти се пишу за хитне, неопходне случајеве. Међутим, сваки директор дома здравља или болнице је требало да изда упутства својим докторима у складу са уредбом о минимуму рада. Тако не би било дилеме шта може, а шта не може да се ради. Исто је и са отварањем и затварањем боловања, све је процена лекара од случаја до случаја. Зато треба доћи до лекара у здравственој установи, који одређује степен хитности, а не тражити услугу телефоном – објашњава др Томашић.

Др Драган Цветић изјавио је за „Политику” да су здравствени радници у неким установама суочени с претњама чак и губитка посла, зато што су се одлучили за штрајк. У неким здравственим установама директори врше притисак на штрајкачки одбор да преда спискове оних који су у штрајку и да се изјасне докле су у штрајку, а позвана је и инспекција рада.