Динар хвале, евро чувају

У тренутку када су премијер Мирко Цветковић и гувернер Дејан Шошкић почетком овог месеца потписали Меморандум о динаризацији, више од 70 одсто укупних пласмана привреди и грађанима одобрено је у еврима, безмало 80 одсто штење било је у девизама, а свега 14,4 одсто државног дуга у националној валути.

Иако је о ефектима овог документа рано говорити и у влади и у Народној банци Србије верују да он неће остати само мртво слово на папиру. Гувернер Дејан Шошкић недавно је, коментаришући ефекте потписаног меморандума, истакао како је скептицизам стручне јавности „преурањен”.

Меморандум је, каже, први корак који треба да води ка томе да читава држава што је могуће више промовише коришћење домаће валуте. Резултати тог процеса биће постепени и не треба их очекивати „преко ноћи”, већ треба бити упоран и доследан на свим нивоима, у свим државним телима, у финансијском систему Србије и постепено код свих грађана, уверен је гувернер. Он очекује да ће тај договор поштовати све будуће владе и државни органи.

У Министарству финансија такође истичу како је рано за давање оцена, али напомињу да стално увећавају учешће дугорочног динарског финансирања у задужењу државе.

– Прошле године смо први пут емитовали трогодишње динарске записе, а ове године први пут петогодишње. Наставићемо да подржавамо процес динаризације – кажу у Министарству финансија.

На шта су се својим потписима на Меморандуму обавезали гувернер и премијер? Како се наводи у овом документу, Народна банка и влада редовно ће пратити и анализирати кретање степена динаризације. Централна банка то већ чини објављивањем редовних тромесечних извештаја.

„Народна банка и влада сагласне су да се степен динаризације финансијског система мери учешћем динарских кредита у укупним кредитима”, пише у овом документу. Као додатни критеријуми за мерење степена динаризације може се користити: учешће динарске штедње, као и њена структура рочности. Осим Народне банке, предвиђено је да и Влада Републике Србије одигра кључну улогу у процесу динаризације српске привреде. Тако ће се квартално пратити и валутна структура државног дуга, као и динарске хартије од вредности које емитује држава.

„Влада ће подршку динаризацији нарочито пружати даљим настојањем да се повећа удео чисто динарског дуга у укупном јавном дугу”, наводи се у Меморандуму. Евентуално ново субвенционисање кредита биће могуће само ако су зајмови у динарима. Извршна власт се обавезала и да ће стимулативном пореском политиком подстицати динарску штедњу.

– Република Србија фаворизоваће задуживање у динарима које не садржи никакав облик валутне клаузуле, када актуелни тржишни и укупни макроекономски услови то дозвољавају. Ово обухвата утицај на активности локалних самоуправа и јавних предузећа. Ако се Република Србија, локалне самоуправе и јавна предузећа задужују у страној валути трудиће се да, када је то могуће и економски оправдано, користе инструменте заштите од девизног ризика. Унапређењем регулаторног окружења, Република Србија подржаће задуживање локалне самоуправе издавањем муниципалних обвезница у динарима.

Република Србија ће за финансирање буџетских потреба израдити и спроводити средњорочну стратегију управљања јавним дугом – пише у овом документу.

И Законом о заштити корисника финансијских услуга прописана је обавеза банке да кредит клијенту понуди првенствено у динарима, а тек на његов захтев је дужна да му омогући да услугу уговори у динарској противвредности стране валуте. Ако се зајам уговори у динарској противвредности стране валуте, односно у страној валути – банка је дужна да клијенту укаже на ризике које преузима у том случају.