За таксе 570 евра по запосленом

Осим регуларног пореза привредници у Србији плаћају и 370 разних такса и накнада, наведено је у Студији о парафискалним наметима, која је јуче представљена јавности. Само од 77 непореских давања, која су прокњижена кроз систем Управе за трезор, током прошле године привреда је уплатила 730 милиона евра или 570 евра по запосленом.

Али овај износ није коначан, упозорава Џо Лаутер, директор УСАИД пројекта за боље услове пословања, јер постоји доста намета који се наплаћују мимо Трезора и представљају сопствене приходе посебних регулаторних тела и јавних предузећа. Он сматра да постоји и више парафискалних намета него што је пописано, јер се њихов број и износи стално мењају.

Милан Симић, представник Националне алијансе за локални економски развој, истакао је да се од почетка светске економске кризе бележи тренд повећања намета за око 22 одсто. Под тим наметима се, како је објаснио, подразумевају сва плаћања привреде, изузев издвајања за порезе, казне и пенале.

– Многи од тих намета углавном су недоследни. Полагање стручног испита за звање примаријуса кошта 8.990, док су исти трошкови за звање туристичког водича 18.000 динара – навео је Симић и посебно нагласио да је улазак привредника на тржиште оптерећен са 104 накнаде.

Према оцени Николе Алтипармакова, члана Фискалног савета, није проблем у висини непореских намета, јер представљају два одсто БДП-а, док укупни приходи државе износе 45 одсто БДП-а. – Проблем је очигледно у непредвидивости и у томе што нису у сразмери са економском снагом обвезника. Осим тога, проблем су и баријере за улазак на тржиште, које спречавају и младе и инвентивне људе који желе да раде приватно, а не да се запосле у јавном сектору – рекао је Алтипармаков.

Упитан како кроз систем Трезора пролази мањи део прихода, одговорио је да то значи да не постоји довољно јак систем да „утера” све накнаде у Трезор.

Члан Фискалног савета истакао је да постоји велики број агенција којима је дата могућност да наплаћују накнаде независно од својих трошкова.

Непредвидивост такса и накнада према речима Амалије Павић, представнице Америчке привредне коморе, може да одбије потенцијалне инвеститоре који у студијама изводљивости не могу од консултаната да добију прецизне податке о трошковима. За репутацију земље, каже она, није добро да локалне самоуправе мањак у буџету надокнађују повећањем намета.

Бранко Радуловић, из Балканског центра за регулаторну реформу, указао је да се велики део тих намета не обрачунава на сврсисходан начин, односно у зависности од коришћења одређеног ресурса, попут воде и шума, већ од висине прихода или вредности инвестиције.

– Накнада за шуме обрачунава се на основу прихода. Плаћају је сви без изузетка, и Покрет горана и велики загађивачи – указао је Радуловић.

----------------------------------------------

Препоруке из Студије о наметима

1. Преиспитати заснованост непореских намета, а у неким случајевима и њихову законитост;

2. Систем јавних прихода мора бити строго уређен и увек под надзором Министарства финансија;

3.  Увести систем у којем се намети не би могли уводити или суштински мењати актом владе без активног учешћа Министарства финансија;

4. Размотрити могућност посебног закона којим би се утврдили сви намети у одређеном периоду, уз прописивање износа, чиме би се обезбедила предвидивост и релативна уједначеност пословања на територији целе Србије;

5. Велики број накнада које се плаћају државним органима за уписе, потврде, уверења и лиценце могуће је укинути. Већина њих би требало да буде финансирана из општих пореза, то јест буџета;

6. Легитимне накнаде, као што су накнаде из домена животне средине или коришћења природних богатстава, треба да остану на снази, али је потребно размотрити њихово превођење у режим пореза, јер би се тако повећала транспарентност.