Преокрет проговорио, остали ћуте

Иако су одмах након расписивања парламентарних избора кренуле спекулације о томе ко би евентуално од страначких функционера водећих партија могао да заузме коју функцију у новој влади Србије, ниједна странка, изузев Либерално-демократске партије, још не жели отворено и јавно да се изјашњава о томе који су то људи које би поставила на најодговорније функције у држави. Сви тврде да је још рано да се о овој теми прича те да су, за сада, једино усредсређени на предизборну кампању.  

У ЛДП-у незванично потврђују за „Политику” да би у новој влади министар полиције био Ненад Милић, одбране Наташа Мићић, финансија Владимир Глигоров, образовања Миљенко Дерета, правде Слободан Бељански, пољопривреде Душан Мијић и здравља Зоран Благојевић. Док је, према изворима листа „Прес”, лидер странке Чедомир Јовановић наводно заинтересован за место председника Србије (за које се и кандидовао), премијера, градоначелника, председника Скупштине Србије или шефа дипломатије.

Потпредседница ЛДП-а Наташа Мићић је прва која је јавно прихватила „понуђено” место министра одбране изјавивши да на челу овог ресора треба да буде жена те да њу на то место препоручује искуство чланице Високог савета одбране. И то „у првој години реформе када је урађено највише, пензионисани генерали, уведено цивилно служење војске”.

Иако је недељама у медијима главни кандидат за премијерску фотељу, лидер СПС-а Ивица Дачић демантовао је да му је то место нудио било Тадић било Николић.

„Није озбиљно у овом тренутку разговарати са представницима било које политичке опције о појединачним функцијама у новој влади, већ би сви требало прво да сачекају и виде изборни резултат. Тек након тога можемо разговарати на тему расподеле функција у новој влади”, категоричан је Дачић.

Социолог Јово Бакић сматра да је беспредметно излазити са именима кандидата у пропорционалним изборним системима какав је наш, јер страначка расподела министарстава зависи од коалиционог договора. „Нико не може да обећа да ће ти људи заиста бити министри.

Само у већинским изборним системима где су конкуренти две странке, а трећа евентуално вреба из прикрајка, има смисла излазити са владама у сенци”, рекао је Бакић и као пример навео Велику Британију у којој опозициона странка од старта направи кабинет у сенци па сваки министар има свог опонента у парламенту и води се дебата око битних питања.

Да је Бакић у праву потврђује и Дачићево искуство са претходних избора када се, како подсећа, договорио са Тадићем око премијерске функције, али је њихов договор спречио Млађан Динкић.
„Могу сада да захвалим на томе јер у противном не бих био на челу министарства које је оцењено највишим оценама”, казао је Дачић.

Јоргованка Табаковић, чланица Председништва СНС-а, фигурирала је у последње време као напредњачки кандидат за премијера, али она није желела ни да потврди, али ни да демантује да би се прихватила те дужности.

„Није истина да сам кандидат за премијера, али јесте спекулација коју је изазвао Александар Вучић који је наговестио ту могућност, али смо га можда и ми лоше прочитали. Ако Томислав Николић каже да ће СНС бити основ за формирање будуће владе, онда кажем – можда”, рекла је Јоргованка Табаковић за Б 92.

На питање да ли имају кандидате за министарска места, уколико би опет састављали владу и да ли ће јавно излазити са именима људи на које рачунају, Божидар Ђелић, функционер Демократске странке, није желео да се изјашњава о овој теми. Како је рекао за „Политику” то је питање за носиоца листе.

Именима, бар не јавно, не желе да се баве ни у УРС-у, али ни у Новој Србији ни у ДСС-у. „То сада није приоритет, већ успех на изборима”, казала је Сузана Грубјешић, потпредседница УРС-а. Ни Дубравка Филиповски, потпредседница НС-а, неће да лицитира именима и каже да је потпуно депласирано да се о томе у овом тренутку расправља. „Персонална решења у овом тренутку нису наш приоритет. Имамо јако пуно кадрова, по неколико људи који могу да конкуришу на министарска места или где год”, тврди Филиповски.

Крај избора и мишљење грађана чекају и у ДСС-у. Портпарол ове странке Петар Петковић је рекао да ће када виде какву ће подршку добити од грађана онда размишљати о постизборним питањима, која укључују и питање формирање власти па самим и тим и одређена кадровска решења. 

Јавно лицитирање именима евентуалних кандидата, социолог Милан Николић сматра необичним.
„Чудно је давати унапред некоме обећање за неку позицију док је зец још у шуми. Праве се договори, нека јавна личност каже да ће бити на листу, а да му се унапред обећа неко радно место.

То се обично уради у некој кафани, а не јавно”, каже Николић и претпоставља да је ЛДП то урадио како би повећао подршку за своју листу у предизборној кампањи.

И Бакић сматра да је то маркетиншки потез ЛДП-а који покушава да мобилише људе који се још премишљају да ли ће гласати за ЛДП или ће убацити бели листић или ће пак остати код куће.

„Значи, покушавају да остваре резултат који би потенцијално могли остварити, а тренутно су у опасности да га не остваре због разбијања илузија код дела њихових бирача”, рекао је Бакић и објаснио да је проблем што је ЛДП мала странка, која ће „сасвим сигурно бити мала и после избора и моћи да има тек неког од министара тако да већина оних који су предложени неће бити у могућности ни да привири у министарства”.